Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Свештеномученик Будимир Соколовић

„И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити.” (Матеј 10, 28) Овим речима из Јеванђеља по Матеју, протојереј Будимир Соколовић, верски референт Врховне команде, крепио је и јачао како тело тако и душу великом генералу Драгољубу Михајловићу, коме је верно служио до краја свог земаљског живота. Прота Будимир је био више него пријатељ Михајловићу, а у последњим ратним годинама, прота га је исповедао и духовно га саветовао.
Протојереј Будимир Соколовић, рођен је 1910. године у Тегарама, у сребреничком срезу. Завршио је Богословију на Цетињу 1931. године, а следеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1942. служио је у златиборском архијерејском намесништву, одакле одлази заједно са Дражом Михаиловићем.
Године 1945. проту Будимира, комунистичко-партизанска злочиначка војска хапси заједно са ђаконом Бошком Живадиновићем и протојерејем Светоликом Швабићем у Аранђеловцу и одводи у мало место Миљевина надомак Фоче. Без суђења, зверски су мучени и убијени, а потом бачени у јаму Понор близу Фоче, где је од стране партизана убијено још око двадесет и две хиљаде Равногораца.
Јама у коју су свештеници бачени је у првим поратним данима делимично закопана хиљадама тона јаловине из оближњег рудника, али се и данас види, јер магистрални пут који води ка Фочи пролази непосредно поред највећег отвора јаме, који комунисти нису могли да затрпају.
Каква је била намера нове власти после ових стравичних злочина, најбоље сведочи цитат из књиге „Утамничена Црква“ протојереја Саве Јовића: „Члан Савезне верске комисије и помоћник Савезног министарства унутрашњих послова, пуковник-иследник Удбе Мате Радуловић, рекао је Андрији Лончарићу, приликом саслушавања 1948. године у Београду: „Дајем ти своју партизанску часну реч, да у овој земљи, после пет година неће бити више ни једног попа.“
Свети Архијерејски сабор Српске православне цркве, на предлог Митрополита дабро-босанског Николаја (Мрђе) и приложене документације протојереја-ставрофора Васка Соколовића, унука проте Будимира, канонизовала је свештенослужитеља Будимира Соколовића, дана 15. маја 2005. године у манастиру Житомислић.
Спомен Светог свештеномученика Будимира Соколовића и других свештеника пострадалих у току Другог светског рата од безбожне комунистичке руке, из Митрополије дабробосанске и милешевске, прославља се 11. јула по новом календару.

БУДИМИР КОКОТОВИЋ

Advertisements

24. јула 2011. - Posted by | Број 22, Духовност

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: