Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Симбол српско-руског јединства

Пре деведесет година један човек је жртвујући свој живот, свој престо и своју породицу испунио Христовe речи: „Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“ (Јован 15, 13) Тај човек се звао Николај II Романов. Био је руски цар у најгорем могућем историјском периоду. Оклеветан је од стране непријатеља да је тиранин, убица, поремећен човек. Нажалост део Руса поверовао је у ту причу. Почиње Фебруарска револуција. Не желећи да његов народ страда у окрутном грађанском рату одриче се престола у своје име и у име свога сина. Мученички је пострадао од бољшевика 17. јула.
Затровани бољшевичком пропагандом која је у још већем темпу настављена после његове смрти, Руси су поверовали у лажи. Колико нису били у праву показао је период владавине комуниста. Забрана било какве слободе, велика глад, сиромаштво, масовна убиства, Гулази… То је цена коју је руски народ поднео због своје велике историјске грешке.
За разлику од Русије, Србија је у периоду пре Другог светског рата достојно памтила свога спаситеља. Велики српски државник Никола Пашић је од свога новца планирао подизање споменика цару Николају, направљен је план за капелу цару у Панчеву, једна београдска улица је добила име по нашем пријатељу. Са великим пијететом поштована је мученичка жртва цара Николаја за наш народ.
Међутим, доласком комуниста на власт све је то промењено. Поверовали смо у исте лаже као и Руси. Утопија новога живота без икаквих разлика претворила се у глад, масовна страдања, репресалије, Голе отоке… Не научивши грешке из историје братског народа упали смо у исту замку.
Падом комунизма свест се и у руском и српском народу променила. Објективни историчари упоређујући податке и развој два народа пре комунизма дошли су до запањујућих података. Основно оружје комунистичке пропаганде је изгубило сваки смисао. Број политичких мучења и гладних био је десетоструко мањи пре доласка комуниста на власт.
Знајући за све то Духовно-национални центар је од свог настанака желео да се успостави јединство српског и руског народа на правим основама. Циљ нам је да се коначно наш народ научи на својим историјским грешкама и да их исправи. Исто тако да их никада не понови.
Подизање храма великом српском спасиоцу и пријатељу Светом цару Николају је довршено. Предстоји чврсто повезивање два братска народа кроз заједничке активности и пројекте. Надамо се да ћемо имати успеха у томе.
Изграђени храм овом Светитељу само је мали део нашега дуга према овоме великану, али и залог будуће светле историје. Самим тим храм Св. цара Николаја постаје прави симбол српско-руског јединства и трајна успомена на последњег православног цара.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник

Advertisements

24. јула 2011. - Posted by | Број 22, Уводник

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: