Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Руски некропољ у Београду

Поштоваоце руског народа је засигурно ових дана обрадовала вест о радовима на Руском некропољу у Београду. Запуштена гробна места, коров, вандализоване надгробне плоче, као и пропадање вредних културно-историјских објеката изазивала су опсежну акцију реконструкције.
Ипак чини се да та вест није превише дотакла српску јавност. Ми не хајемо превише ни за своја гробља која су већ одавно зарасла у коров, а камоли за туђа. Стога није за одмет да се на овом месту испише кратка историја руског некропоља у Београда.
Огроман талас руских емиграната после Октобарске револуције запљуснуо је Србију. Охрабрени топлим дочеком, као и средином, доста њих је и остала да живи у Београду. Природним сплетом околности многи од њих су и напустили овај свет на територији Србије.
Њихова тела почињу да сахрањују на Новом гробљу у Београду. Временом се број сахрањењих повећава тако да настаје неколико руских парцела на Новом гробљу.
На идеју велике књегиње Свјатополк-Мирске руски емигранти почињу изградњу Иверске капеле на Новом гробљу (оригиналну капелу су у Москви бољшевици срушили 1929. године). Капела по пројекту В. Страшевског је саграђена 1931. године. У њој је сахрањен митрополит Антоје Храповицки, а око ње духовна елита руске емиграције.
Неколико година касније по плану архитекте Иверске капеле почиње изградња меморијалног споменика „Руска слава“. У основи споменика налази се гробница руских војника који су погинули у Првом светском рату борећи се за Србе. На споменику стоји следећи натпис: „Вечна слава императору Николају II и 2.000.000 руских војника Великог рата“.
Некропољ у себи чува посмртне остатке руских великана. Издвојићемо неколико њих: архитекте Николај Краснов, Виктор Лукомски и Петар Анагности; слависта Степан Кулбакин; византиста и теолог Георгије Острогорски; богослов проф. Сергеј Тројицки; математичар Николај Салтиков; балерина Нина Кирсанова; оперска певачица Софија Драусал; писац Јевгеније Аничков; сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и многобројни други.
Сећање на своје пријатеље карактерише етос сваког народа. Ми смо на том испиту до сада небројано пута пали. Не допустимо да и после обнове некропоља опет у заборав падне ово свето место руско-српског пријатељства.

ИВАН ГРБИЋ

Advertisements

1. октобра 2011. - Posted by | Број 23, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: