Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Велика опомена

Живимо у вероватно једном од најтежих периода српске историје. Чини се да не видимо куда идемо, а шта више као и да не желимо да нам боље.
Део територије наше државе је насилно окупиран, наши сународници у региону су дискриминисани и већини њих је забрањен повратак на своја вековна огњишта. Злочини који су вршени над нашим народом у последњих неколико деценија су или значајно умањени или потпуно прећутани, док су злочини који су починили Срби прувеличани или тотално измишљени. Управо због тога тема овога броја је посвећена недавним догађајима у којима је наш народ оцрњен и проглашен за геноцидан. Да ли је то истина видећете у ексклузивном разговору са истраживачем Александер Дорином.
Економија је на коленима, степен незапослености на огромном новоу, а чак и они који раде примају мизерне плате, недовољне за било какво преживљавање. Тренд занемаривања било какве помоћи земљорадницима је настављен. Сељаци су остављени на цедилу, а већина становника ове земље их се и стиди, заборављајући да смо до пре неколико деценија били земља која је позната по својој пољопривреди.
Политичке партије су већ одавно одрођене од народа и воде бригу само о својем интересу. Културни посленици се стиде свог српског порекла и своје традиције, а уместо да просвећују народ они „увозе“ ствари које су већ превазиђене и несвојствене нашем духу.
Из године у годину све смо старија нација. Новорођенчад су постала ретка појава. Годишње се изврше десетине хиљада абортуса, а они који ову појаву критикују никада нису прстом мрднули како би ово спречили и помогли младим родитељима. Породица, нуклеус друштва је разорена.
Тешко је пронаћи било какав позитиван начин да се извучемо из набројаних проблема. Моје мишљење је да би породица и породично васпитање требали да постану основа за препород нашега друштва. У основним школима би требао постојати обавезни предмет о породици. Младима, који су наша будућност, треба улити осећај љубави и поноса према нашој прелепој земљи. Треба их научити да се поносе својом витешком историјом, а не да потпадају под манипулације појединаца који желе да што више оцрне наш народ. Ми старији требамо да се окренемо традицији која се преплиће са будућношћу, да задржимо и ојачамо наш православни дух који је и до сада непогрешиво водио наш народ кроз векове на овом благословном простору.
Подизањем нашега центра и храма Св. цара Николаја ми смо обезбедили простор, својеврсну оазу у овом узбурканом времену, у којем ће млади моћи да се упознају са нашом богатом историјом, традицијом и културом. То радимо и преко овога листа који са овим бројем улази у четврту годину излажења. Комбинујући друштвене, духовне, историјске и културне теме са много разговора и анализа ми смо створили прави часопис за духовни и национални препород. Тако ћемо и наставити, са надом да ћемо бар малим делом допринети изласку из овог тмурног и конфузног времена за наш род.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник

Advertisements

1. октобра 2011. - Posted by | Број 23, Уводник

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: