Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Гајење биља на природан начин (4)

Брзина процеса распадања зависи од топлоте ваздуха, а што је процес бржи, вредност компоста је већа. Лети ће се компост употребљавати већ после свега два месеца, док распадање обично траје највише пет месеци. Са временом му се вредност смањује.
•Компост је спреман за употребу када у њему више нема кишних глиста и када мирише на шумску земљу. Тада га треба пребацити из ограде и употребити за посипање леја. Одмах треба направити нову гомилу компоста.
•Влажност компостне гомиле можемо да проверимо на следећи начин: из дубине -гомиле треба узети нешто компостног материјала. Компостни материјал мора да буде влажан као исцеђен сунђер. Другим речима, кад га стиснемо у шаку, из њега не сме да се цеди вода, а након отварања шаке, материјал се не расипа него остаје у грумену.
•Компост мора преко зиме да буде заштићен од хладноће. Зато се покрива сламом, лишћем или неким другим органским материјом, а затим још и поклопцем. Док је температура ваздуха нижа од 10 степени Целзијуса, компост не сме да се открива. Тиме би охладио и рад микрорганизама би се прекинуо.
Ако хоћете да убрзате растварање отпадака може да послужи и шећер: у 10 литара млаке воде сипати 100 г шећера, промешати и слатким раствором попрскати отпатке на гомили компоста.
Зрео компост се просеје кроз крупно сито. Већи делови који се још нису распали враћају се на компост. До идућег пута нестаће и они. Просејан компост употребљава се за побољшавање земље када се у врту сеју или саде нове културе. Помоћу компоста биљке постајујаке и здраве, отпорне на штеточине и болести.

Примена компоста

Зрео компост побољшава структуру и микробиолошку активност тла, стога може послужити као гнојиво или као средство за побољшање квалитета тла. У пролеће или пре садње или у раздобљу раста и развијања биљака, компост поспемо по тлу и по могућности лагано измешамо с површинским слојем земље. Компост не смемо дубоко закопати јер га тиме гушимо. Ако га користимо за гајење биљака у саксијама, морамо га у подједнакој количини мешати са земљом из врта или с лањском земљом из саксија.
Током целе године можемо у саксије додавати мало компоста. Количина компоста у повртарству зависи о врсте поврћа. Различите културе имају различите потребе за храњивим састојцима.

Алат за обраду био-врта

За растресање и проветравање земље употребљавају се виле са четири пљосната зупца. Њима се из земље ваде плодови као што су црни и бели лук, шаргарепа и други.
Алат за растресање служи за поравнавање и повремено растрење леја, претходно дубље растрешених вилама.
Двострана мотика има на једној страни два зупца служи за уситњавање крупнијих грудви, док пљоснатим троугластим делом праве се жљебови у редовима у које се затим сеје.
Мотика служи само за површинско подсецање корова између редова поврћа. Најбоље је ако се то
обавља једном недељно (тамо где има много корова). На тај начин не трави се и одсечен коров остаје као покривач на земљи.
Осим наведених алатки, потребни су лопата за рад око компоста, гвоздене грабуље за формирање површине леја, мала ручна лопатица за пресађивање расада, дрвени клин за сађење, канта за прскање, заливање и ђубрење течним ђубривима.
Баштенске леје се вилама растресају на следећи начин:
Увек треба стајати на стази, на леју се не стаје ногом, већ треба гурнути вертикално у земљу, дршку нагнути према себи и себе, вратити у усправан положај и виле извући из земље. Вила се подиже, не окреће, нити се горњи и доњи слојеви земље мешају. Поступак се понавља у читавом реду. На удаљености од око центиметара треба почети са растресањем земље у следећем реду, све док не буде растресена половина леје по дужини. Затим треба прећи на другу страну леје и на исти начин по дужини растрести и ту половину.
После јесењег растресања вилама земљу треба засејати такозваним зеленим ђубривом, биљкама које својим корењем земљу растресају, а затим је стабљикама и листовима и покривају. Земља се може посути и грубим, незрелим компостом и другим јесењим, баштенским отпацима, лишћем и другим. У пролеће се земља само површински растресе, пограбуља и у редовима засеје. Тамо где је земља првих година у пролеће још тврда и тешка, може се још једном растрести вилама и побољшати компостом.
После завршеног посла земља не сме да остане гола, незаштићена од временских утицаја, ветра, хладноће и кише. За то могу да послуже: покошена, делимично осушена трава, лишће, ситно исецкани биљни отпаци, насечена слама, у нужди чак и тресет – све то посуто у танком слоју. Најбоље су насечене коприве.
За био-баштована коров нијенепријатност. Напротив. Неке врсте почеће намерно да гаји: коприве, гавез, камилицу преслицу, хајдучку траву. Користиће му и за прављење биљних течних ђубрива и средстава за прскање, за покривање земље и за компостирање.
Ако је земља стално покривена, корова има иначе далеко мање. А ако с времена на време такве биљке подсечете између редова поврћа, оставите их на земљи као зашититу и храну организмима у дубини.
У прошлости дрвени плугови су растресали земљу и нису јој нарушавали живот у био слоју.

Штеточине у био-врту

Кадифица и невен данас су у био-башти неопходни за очување здравог тла и спречавање појаве паразита. Корисно је садити их на местима где се примети расцепљено биљно корење. Сваког пролећа треба у сандуче или чинију засејати кадифицом, а затим их пресадити (у хладнијим крајевима тек после 15. маја) једноставно између редова поврћа или по ивицама леја. Жуте кадифице лепо иду уз руже а истовремено им чисте земљу. Младе биљчице невена које су се саме засејале од прецветалих цветова, у пролеће треба само пресадити тамо где земља изгледа нездраво. Занимљиво је да је хемијско средство за прскање против црвића сличног састава као материје које садрже кадифице.
Пужеви су последњих година постали велика невоља јер су њихови природни непријатељи све ређи (јеж, слепић, жабе, гуштери). Пужеве иначе треба сакупљати ујутро и увече и у лонцу опарити врелом водом. Ова течност одбија друге пужеве и зато њоме када се охлади, треба попрскати и младе угрожене биљке краставаца, тиквица, сунцокрета. На критична места треба ставити старе даске, и ујутру покупити пужеве који су се сакупили испод њих.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

Advertisements

3. децембра 2011. - Posted by | Број 24, Друштво

1 коментар »

  1. […] Гајење биља на природан начин (4) […]

    Повратни пинг од Гајење биља на природан начин « Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore | 16. маја 2012. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: