Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Филмска критика – Наранџе и сунчев сјај

РЕЖИСЕР: ЏИМ ЛОУЧ
ЗЕМЉА: ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
ГОДИНА: 2011
ЖАНР: ДРАМА/ДОКУМЕНТАРНИ
ГЛАВНЕ УЛОГЕ: ЕМИЛИ ВОТСОН, ДЕЈВИД ВЕНАМ, ХЈУГО ВИВИНГ

У мору филмског треша и пропаганде западних сила (нпр. филмова Силвестера Сталонеа који побије све лоше момке – углавном Русе и на крају развије америчку заставу) појавило се једно врхунско дело веома храбро и у потпуности политички некоректно.
Основ истините филмске приче је депортација скоро пола милиона отете британске деце у Аустралију у претходним деценијама. Овај злочин је извршила британска влада уз подршку социјалних служби са циљем да се деца одвоје од „неподобних“ родитеља и да се Аустралија насели. Колико су владини службеници били безобзирни говори и чињеница да су родитељима говорили да су њихова деца умрла на порођају, а децида су их родитељи оставили у сиротишту. После боравка у лошим условима британских сиротишта деца су бродовима пребацивана у Аустралију. Најчешће су бавила у зградама усред пустиње одакле не би могла да побегну. Следила су физичка и психичка малтеретирања, злостављања и честа силовања у којима су предњачили свештеници који су требали да воде бригу о деци.
После боравка у овим институцијама деца су пуштена на слободу, али је ретко ко од њих успео да се у потпуности развије због утицаја тешких траума од злостављања и недостатка родитељске љубави у детињству.
Филм је снимљен у играно-документаром жанру, успешно објединивши потрагу главне јунакиње социјалне раднице (феноменална Емили Вотсон) за пореклом деце-сада већ одраслих, са исповестима жртава (најбоље су изнели улоге Дејвид Вотсон и Хјуго Вивинг).
Пролазећи кроз тешке препреке администрације уз сталне претње мучитеља жртава социјална радница прави својеврсни мозаик страдања хиљаде и хиљаде деце. Неспремна да се носи са овим теретом главна јунакиња пада али уз подршку породице и жртава наставља даље.
Посебно су потресна сведочења жртава која до танчина описују начине на који су били злостављани, а веома мучне су сцене у којима се говори о садистичким силовањима.
За ове тешке злочине нико никада није одговарао. Да би се ово открило морало је да прође неколико деценија. Британска влада се огласила само са циничним извињењем настављајући са праксом својих претходника. Једино су аутори овога филма смогли снаге да испричају трагичну причу о једном од највећих злочина модерне цивилизације.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

3. децембра 2011. - Posted by | Број 24, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: