Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Шандор Кепиро-фашистички злочинац

Новосадска рација

Према одлуци највиших војних и цивилних органа фашистичке Мађарске, због наводног увлачења партизана из Шајкашке у Нови Сад (који су окупационе власти означиле као центар „комунистичког покрета“), израђен је план да се у том граду спроведе „рација“ у периоду од 21. до 23. јануара 1942. Више инстанце војне и цивилне власти дале су до знања жандармеријским и војним официрима да циљ није спровођење „прописне рације“ (претреса кућа и станова), већ акција чишћења људи. Жандармеријски капетан, доктор Шандор Кепиро пристао је и поред недостатка писаног наређења о употреби ватреног оружја у акцији да се укључи у „прочешљавање терена“.

Рејон под командом доктора Шандора Кепира

Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача донела је 19. јуна 1947. у Новом Саду Одлуку о утврђивању злочина окупатора и његових помагача. У тој одлуци утврђено је да је доктор Шандор Кепиро ратни злочинац. Како се у време Одлуке налазио у бекству, Одлуком је затражена његова екстрадиција.
Одлука о утврђивању злочина окупатора и његових помагача заведена је у Архиву Србије у фонду број 11, фасцикла број 121, јединица описа 595-597.
У поменутој Одлуци, на страни трећој, описано је учешће доктора Шандора Кепироа у злочину „рације“.Прецизирано је да су групе истражних патрола под његовом командом спровеле „рацију“ у простору од Улице Цара Душана дуж Футошке улице до Трга ослобођења. Документ наводи да је доктор Шандор Кепиро „узео активног учешћа““.

Суђење и протест

Године су пролазиле а доказани ратни злочинац, који је два пута осуђен у Мађарској, није бивао суочен са правдом. А онда је изненада, можда под притиском са стране, мађарски суд одлучио да покрене процес. Доктор Зуроф је на суђење понео фотографију коју му је из своје збирке доставило Друштво за очување сећање на Холокауст. Фотографија Аранке Стојановић рођене Хајош са кћерком из првог брака Доротеом Пинтар датира из средине тридесетих година прошлог века. Доставила ју је Марија Февр из Сплита којој је Аранка Стојановић била тетка.
Како је текло суђење бивала је све очигледнија намера да је мађарски суд извео Кепира на оптуженичку клупу да га у ствари ослободи кривице за геноцид. О томе је половином тог процеса скренуо пажњу поштоваоцима жртава председник Друштва за очување сећања на Холокауст.
Током лакрдијског судског поступка у Будимпешти ни помена није било о патњама жртава и чудовишним размерама јануарског геноцида 1942. Није изнета ниједна једина стварна чињеница о броју жртава Новосадске рације, бацању народа под лед, начину на који су убијена мала деца, а понајмање о жртвама из рејона – срца Новог Сада – где је Кепиро лично предводио своје патроле. Када је освануо 18. јул 2011. године, велики број људи се шокирао због пресуде судије Беле Варге – није крив! Пре него што је та вест званично објављена, Телевизија Б92 је тражила изјаву и у свом вечерњем дневнику то објавила као прву ударну вест.

У међувремену је, по званичној објави ослобађајуће пресуде, настала пометња међу грађанима Новог Сада који су тражили да Друштво за очување сећања на Холокауст сазове протест. Председник тог удружења је одбијао и помисао на то сматрајући да је та организација последња која треба да тражи правду на улици. Међутим, грађани су имали убедљиве аргументе: ако сада оћутимо, шта је следеће?
Народни протест је заказан за 24. јул 2011. Остављено је довољно времена да се јавност обавести, а недеља поподне је одабрана као погодно време после летње жеге за краћи скуп на главном тргу на којем су наши преци свих националности одлучили да се ови крајеви присаједине Краљевини Србији. Појединим грађанима је објашњено због чега споменик жртвама фашизма на Кеју није одговарајућа локација за протест.
Група ентузијаста из Београда и Панчева је одлучила да у престоници направи солидаран протест.
Друштво за очување сећања на Холокауст је дало сагласност да се у име те организације пријави београдски скуп, а организациони одбор, чији су носиоци били Грациела Данон, Жељко Станојевић и Аврам Израел, обавили су све неопходне техничке припреме. На протесту у Београду је присуствовало и неколико личности из јавног живота.
Национални медији су одиграли кључну улогу за успех протестног скупа. Новинари су схватили важност догађаја и посветили му знатну пажњу.
Светски медији, позивајући се на Ројтерс, истакли су да су Срби и Јевреји солидарно изашли на улице протестујући против ослобађања нацисте Кепира.

АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ

Advertisements

3. децембра 2011. - Posted by | Број 24, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: