Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Филмска критика: Шта стварно једемо?

НАЗИВ: ХРАНА
РЕЖИСЕР: РОБЕРТ КЕНЕР
ГОДИНА: 2009
ЖАНР: ДОКУМЕНТАРНИ
ГЛАВНЕ УЛОГЕ: ЕРИК ШЛОСЕР, МАЈКЛ ПОЛАН, ГЕРИ ХИРШБЕРГ

У времену у којем је преко 90% информација чисти маркетинг и где се већина филмова снима да би се оправдале ратне интервенције, нов начин живота или плебсу дала јефтина забава, појаву сваког филма који се критички односи према савременом друштву треба поздравити. Филм „Храна“ не само да је у овоме успео, него је и откривши све оно што се налазило испод тепиха наше цивилиције, људе отрезнио и натерао да промене неке аспекте свог живота. Посебно је похвално што ово остварење није ушло у домен фантазија и теоретисања заверама што је нажалост био случај са неколицом филмова сличне тематике.
У чему је тајна успеха филма „Храна“. Прво у великој храбрости да се открију тајне великих прехрабрених корпорација које држе целокупну производу животних намирница. Друго у једноставном објашњењу компликованих процеса, као и у избору компетентних саговорника тј. некорумпираних научника и истраживача.
Једна од првих реченица у филму је да корпорације не желе да сазнају шта је уствари храна коју сви ми једемо, јер је после нико неће хтети да купује. Заузимајући овакав почетни став аутори филма нам предочавају велику измену начина производње хране у неколико претходних деценија. Упоређујући развој производње пилетине у прошлости са данашњим добијају се невероватни подаци. Период узгоја пилића је генетском модификацијом дупло смањен а додата му је и велика количина белог меса. Какве то последице оставља? Пиле неразвијених костију буквално не може да хода и само служи за производњу меса. Исто је и урађено са кравама које се више не хране са травом већ искључиво кукурузом. Стравични нехигијенски услови у којима животиње живе довели су до неколико епидемија бактерија од којих је најтежа била пошаст ешерихије коли. Потресна је исповест мајке чији је син преминуо од само једног зараженог хамбургера. Да ствар буде још страшнија нико из компаније која је произвела месо није кажњен, а заражено месо је било у продаји још неколико седмица! Како су компаније упспеле у томе? Једноставном корупцијом, поготово у Америци где у одборима за заштиту грађана и контролу хране седе људи повезани са индустријом меса. Ситуација је слична и у производњи поврћа, које је генетски модификовано. Такође већи део производа више није природан, већ је вештачки направљен најчешће од скроба из кукуруза.
У техничком смислу филм „Храна“ је савршено урађен комбинујући одличне снимке фарми са исповестима земорадника и стручњака. Успевши у својој замисли аутори „Хране“ показали су нам велику храброст, стручност и истинољубивост.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

11. јануара 2012. - Posted by | Број 25, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: