Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Монашка имена кнегиње Милице

Због малолетства својих синова књегиња Милица се није закалуђерила одмах након косовске битке и смрти кнеза Лазара (28. јуна 1389. г.), већ је преузела управу земље у то тешко доба. Око 1392. године она још није калуђерица и у повељи се назива Милицом. То значи да је њено не само породично, већ и званично име било Милица. Године 1395. она је калуђерица и назива се Евгенијом. Тим именом се она назива у свим повељама и писмима након 1395. године. Интересантан је њен потпис на једној повељи Лаври Светог Атанасија: „Евгенија монахиња кнегиња“, која је издата у манастиру Жупањевци 01. августа 1398. године, на молбу стараоца Лавре и проте Јеремије, који су је нашли у „Доксому под Сером“, када јој се „прилучи ићи к великому господару“. Тај пут „великом господару“ је без сумње позната дипломатска мисија двеју монахиња, Евгеније и Јефимије, о којој знамо од Константина философа (Гласник 42, стр. 266-267) и Цимблаковог описа преноса моштију Свете Петке (изд. Kalužniacki, Werke des Patriarchen von Bulgarien Euthzmius, Wien 1901.стр.434). Евгенија је ишла на Сер, јер је тамо био султан с војском, спреман да предузме војни поход. Као „госпођа Евгенија“ јавља се последњи пут 12. септембра 1405. године. Тог дана је била на Расини и наредила да се пише Дубровнику. Било је то време „када се господин деспот жењаше“. Након два месеца она је умрла. „Месеца нојевриа 11. дан престави се монахи Ефросини, подружие светаго кнеза Лазара“ И у две касније објављене повеље она се назива Ефросина, а тако је зове и њен син деспот Стефан у повељи Дубровчанима од 2. децембра 1405. године. Он потврђује „вса простагме и законе“ „како што су имали законе у прве године господе србске и у цара Стефана и у родитеља госпоства ми, светаго кнеза Лазара, и свето почивше госпође и мајке Кира Ефросини“ Ефросином је зове и деспот Ђурађ Бранковић у потврди повластица раније датих Дубровнику, а повеља је од 27. децембра 1428. године.
Кнегиња Милица се јавља са два монашка имена, и ту констатацију даје Јиречек у својој Историји Срба (IV, стр. 179), док Милојко Веселиновић, писац једне непотпуне расправе о Српским калуђерицама (Глас 80) и не говори ништа о монашким именима кнегиње Милице.
Претпоставка је да се два монашка имена појављују јер је кнегиња Милица као калуђерица Евгенија негде између 12. септембра и 11. новембра 1405. године узела на себе велики монашки образ. Том приликом је узела и друго монашко име, Ефросина. На ово мишљење наводи нас један интересантан запис из XV века. Запис говори о калуђерици која је у великом образу добила друго име: „Бог да прости калуђерицу другују Јелисавету (напред се говорило о некој калуђерици Јелисавети), понеже великим и светим образом Марина нарицајет се, в будушти век, амин.“
Овим се може објаснити појава два монашка имена књегиње Милице. Исто тако не можемо претпоставити да њен рођени син не зна њено монашко име и да је погрешно назива у повељи. Такође не можемо да замислимо да деспот Стефан греши у њеном имену, и то још у званичној повељи. У аутентичност повеља деспота Стефана и деспота Ђурађа не постоје сумње.

БУДИМИР КОКОТОВИЋ

Advertisements

11. јануара 2012. - Posted by | Број 25, Духовност

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: