Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Спорт и рекреација (4) – одмор

Одмор је природна физиолошка и психолошка потреба човека. Наћи време за одмор и умети одмарати се исто је важно као хтети и умети радити. То двоје чине целину и ако једног или другог нема, или их нема довољно – нема здравог живота. То многи касно схвате и одмор одлажу за неко даље време. Кад дођу болести, онда је обично обрнуто, све њихово време се претвара у “трку“ да се здравље и сан врате.
Физички умор знатно отежава концентрацију. Овај феномен важи и за људе који раде посао који се обавља седећи. Кад постоји замор, човек је подложнији и негативним емоцијама, а све то може умањити учинак на послу.
Периоди опоравка су од суштинског значаја како за креативност, тако и за међуљудске односе.
Време је ограничено, али ми најчешће у њега трпамо неограничене захтеве. Одмор нам омогућава да се очишћени и напуњени обновљеном енергијом вратимо у “олују“. Када осећамо изазов, а не опасност, спремнији смо да се потрудимо, чак и онда када то подразумева ризиковање или доживљавање неке непријатности.

Свакодневни одмор или сан

Сан траје у просеку 7-8 сати. Потребе за сном варирају. Ако се не осећате сасвим будни и енергетски снажни у току дана, вероватно спавате премало. Док они који лакше излазе на крај са стресом, изгледа захтевају мање свакодневног сна. Показано је да вежбање смањује замор и побољшава менталну и физичку живост, другим речима редовно вежбање помаже смањује потребу за сном.
Већина оних који себи ускраћују сан најчешће мисле да могу без њега, али таква пракса може да има последице које угрожавају живот. Имати на уму да је некоме чак и 6 сати сна недовољно. Скенирање је показало смањени доток крви до чеоног режња мозга хронично неиспаваних особа. Уз такве хроничне недостатке сна, раздражљивост и нервоза расту, док се распон пажње смањује. Може доћи до брзих промена расположења и проблема излажења на крај са стресом. Недостатак сна може да утиче на отпорност на болести. Губитак чак и само три сата сна дате ноћи може да смањи на половину ефективност имуног система.
Више вреди сан пре, него после поноћи. Два сата доброг сна пре поноћи је вредније него 4 сата после поноћи. И са становишта производње мелатонина, било би боље отићи у кревет раније како би се искористила предност ноћне таме, а затим рано устало.
Мелатонин је хормон пинеалне жлезде, која се налази у средини мозга. Пинеална жлезда само у току ноћи ствара мелатонин из серотонина, а дневна светлост инактивише ензиме који мењају серотонин у мелатонин. Способност продукције мелатонина опада старењем организма, а постоје и други узроци који могу да доведу до онемогућавања продукције довољних количина овога хормона (када се ‘мења“ дан за ноћ и сл). Мелатонин регулише „унутрашњи сат“ нашег организма. Довољна количина мелатонина у организму омогућава здрав сан и лако буђење, позитивно утиче на расположење, ублажава последице стреса, отклања депресију, успорава процес старења, продужава животни век, док његов недостатак доводи до: поремећаја сна (несанице или сна који није ни дубок ни окрепљујући), узнемирености, замора и лошег расположења.

Седмични одмор

Као што и тело има природни дневни часовник (циркадијални ритам), такође има и недељни часовник (циркасептански ритам – дугачак седам дана). Медицинска истраживања су показала да су такви ритмови у вези са низом физиолошких функција: одговори при инфекцијама делују по циркасептанским ритмовима, исто тако делују и лекови које користимо за њихово лечење, итд.
Разумевање циркасептанских ритмова наводи да потпуније разумемо чињеницу да обратимо пажњу на седмичне ритмове како би заштитили сопствено здравље.
Др Болдвин, који је проучавао ове ритмове, види значај у концепту дана од одмора, али да би ови даваоци времена деловали, он мора да дође у исто време сваке седмице. Другим речима, није довољно узети један дан од седам; оптимално је узети специфичан дан од седам дана на редовним основама.
Један лекар је рекао да је “такав приоритет једна од лепота Божије заповести о дану одмора“, јер је у Библији, у 1. Књизи Мојсијевој, седмодневни временски циклус описан као део Божије активности приликом стварања света. Описано је да се тај циклус састоји од шест дана рада, а седми дан је дан одмора.

Крај

ДРАГАНА МИРКОВИЋ

Advertisements

11. јануара 2012. - Posted by | Број 25, Друштво

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: