Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Промоција Повеље краља Милутина

Музеј у Приштини, Центар за очување наслеђа Косова и Метохије „Мнемозине” на челу са Бранком Јокићем и ЈП „Службени гласник“ објавили су ново издање Повеље краља Милутина манастиру Бањска која је настала пре седам векова. Књига је изузетно значајна како по садржају тако и по начину на који је рађена, у тврдом кожном повезу али на начин како је рађен минхенски псалтир, рекао је новинарима на конференцији за штампу у прес-центру Удружења новинара Србије, приређивач прве књиге нове Гласникове едиције „Српске средњевековне повеље“ сачињене у два дела, господин Ђорђе Трифуновић.

Сведочанство о правном и домаћинском устројству Србије

Свака страница Повеље је у првом тому овог капиталног дела издвојена, обрубљена и представљена у изворној величини. У другом тому уз превод на савремени српски језик налазе се и фототипи оба издања повеље-београдско Љубомира Ковачевића и бечко Ватрослава Јаргића.
Повеља краља Милутина манастиру Бањска драгоцено је сведочанство о правном и домаћинском устројству средњевековне Србије, документ историјске географије и историјске граматике, живи извор српскога језика, ризница и пој старих имена.
Повеља је писана најлепшим српским писмом из 14. века а рађена је на основу дигиталне верзије изворног преписа који је у облику књиге откривен у цариградском Старом Сарају а данас се чува у истанбулском Музеју Топкапи.
Приређивач књиге Ђорђе Трифуновић подсећа да је један од најзначајнијих писаних споменика српске културе, рукописни свитак Светостефанске хрисовуље, први пут рашчитан крајем 19. века а потом штампан у два издања у Београду и Бечу.
Повеља је, готово сигурно, у оригиналу била у форми свитка и преписана је зарад лакшег руковања будући да је више пута годишње јавно читана. Реч је о аутентичном препису из тог времена у облику књиге. Уз превод повеље на савремени српски језик, штампана су у аутентичном облику оба њена претходна издања, београдско (Љубомира Ковачевића) и бечко (Ватрослава Јагића), студија Ђорђа Трифуновића о историјату повеље са прилозима међу којима и девет до сад необјављених писама Стојана Новаковића и Ватрослава Јагића о штампању повеље. Ту су још и студије академика Александра Ломе и Гордане Томић као и два прилога Виктора Савића.
Духовни увод или аренга, којом повеља почиње, је писана чистим књижевним језиком и доказ је Милутиновог литерарног и естетског образовања. А сама повеља писана је народним језиком и представља драгоценост за језичка испитивања.

Прича о златним печатима

Приређивач овог изузетно значајног дела „Повеље краља Милутна манастиру Бањска“, Ђорђе Трифуновић добро познаје историјат београдског и бечког издања која су готово истовремено изашла из штампе 1890. године. Оба су резултат „експедиције“ мађарских научника којима се придружио и пољски историчар Јозеф Кажињовски, који су у истамбулском архиву пронашли Повељу. Кажињовски ју је преписао и потом ју је Српска краљевска академија објавила док је мађарски тим Повељу однео у Будимпешту одакле је посредовањем дипломате Бењамина Калаја преисана у Бечу и објављена.
Ова књига је драгоцена, између осталог, и због тога што показује и право на ту земљу коју је краљ Милутин даровао манастиру Бањска и монасима. А има и једна прича да су Повељу пратила три златна печата која су чуван у њој, напомиње г-дин Ђорђе Трифуновић.
Српских рукописа из 14 века, поред свих страдања, има чак преко 1000, а то је, према Трифуновићевим речима веома велики број, који је доминантан над руским и бугарским.

Осам катуна манастиру и монасима

Краљ Милутин, обновивши порушени и разорени храм Св. Стефана првомученика у Бањској и хотећи „да никако не буде архиепископији, ни митрополији ни епископији, већ само игуманству за општежиће монасима“, дарова му, „75 села и заселака“ – од Срема, преко Ибра, Хвосна и Раса, до Плава и Зете – „осам катуна са више од 500 влашких (пастирских) породица, неколико планина и на годину сто спрудова соли у Св. Срђу и 200 перпера у новцу у Брскову“.

СЛАВИЦА ЂУКИЋ

Advertisements

11. јануара 2012. - Posted by | Број 25, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: