Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Чиста емоција у делу

Велики косовско-метохијски и српски уметник, вајар Светомир Арсић Басара живео је два чврсто увезана паралелна живота, један забележен у његовој биографији од дечачког доба, ђачког, студентског, професорског и академског и други утиснут у облик, форму дрвета које је доживљавао и третирао као истозначну страну своје личности.
У холу галерије РТС изложено је више од 20 скулптура Светомира Арсића Басаре које сажимају његов рад од 1961. до 2009. године. Племенита стилизована форма постепено се „грчила“ да би се коначно „претопила“ у топове, витезове, српске средњевековне владаре, Христа с мачем. Изложба скулптура Светомира Арсића Басаре, чије се стваралаштво сматра једном од најособенијих страница у савременој српској уметности је изложба скулптура које су претежно робустне и остварене у комбинацији дрвета и метала.
На делу Светомира Арсића Басаре, уочено је већ раније, рефлектују се сви битни садржаји епохе којима је он током дугог временског раздобља од 50 година прошлог века па све до данас био поузданим сведоком али и успешним уметничким тумачем, каже уметнички критичар Јован Деспотовић о Басарином делу. У више наврата је његов скулпторски опус до сада описиван, периодизован, вреднован, критички обрађиван, теоријски постављан те се с тога данас те одреднице углавном потврђују.
Но како је Басара пролазио кроз најразличитије, не само уметничке, већ и животне прецизније речено егзистенцијалне ситуације, будући да је пореклом и судбином из једног малог места (Севца) са обронака Шар-планине, што је у морфологији његовог рада оставило најдубљег трага, али исто тако и у духовним, интелектуалним и менталним слојевима конституције његове сложене личности.
-Свим овим оценама, додаје Деспотовић, може се поуздано додати још једна могуће и најтачнија одредница: Светомир Арсић Басара живео је два, чврсто увезана, паралелна живота, један забележен у његовој биографији, од дечачког доба, ђачког, студентског, професорског и академског периода и други утиснут у облик, пластичну форму дрвета које је доживљавао и третирао готово као истозначни и истовредну с трану властите личности. Мало је примера у српском савременом ликовном стваралаштву да је толико дубоко у нечије дело утиснута чиста емоција аутора, да је толико интензивно тренутака, усуда историје, садржаја индивидуалне и колективне меморије…
-Када време да за право не само естетичким вредностима неког дела већ и његовим идејним садржајима, његовим порукама обликованим у одређеном тренутку, али, намењеним будућности, и када се оне потврде, тада није обезбеђена искључиво бесубјективност таквог рада, већ управо његова ауторска персоналност. Свакако да није потребно аргументовати да је баш такав случај са уметничким опусом Светомира Арсића Басаре, каже Јован Деспотовић.
Аутор поставке у галерији РТС-а која се ових дана може погледати, је историчар уметности Нађа Ивањи Шваб, док је аутор текста у каталогу историчар уметности професор др Срђан Марковић који указује на Басарину: „Дубоку и опору везу са бићем завичаја и земљом из које је увек црпио суштаствене подстицаје за своју уметност.“
Вајар и приповедач Светомир Арсић Басара рођен је 15. маја 1928. године у селу Севцу на падинама Шар-планине. Основну школу похађа у Севцу, нижу гимназију у Урошевцу а гимназију у Косовској Митровици.
У Нишу је 1948. године уписао Школу за примењену уметност. Године 1953. примљен је на академију за примењену уметност у Београду, где је дипломирао марта 1958. године. На ВПШ у Приштини предаје вајање и методику ликовног васпитања од 1962. Од 1973. је предавао на одсеку за вајарство на Академији уметности у Приштини, све до 1995. када је пензионисан.
Басара је оснивач ликовне колоније у Дечанима, иницира оснивање клуба ликовних уметника Косова и Метохије 1958. године, а 1982. године примљен је за дописног члана Косовске академије наука и уметности коју напушта 1990. године а 1994. је изабран за редовног члана САНУ.
Први рад „Глава девојчице“ извајао је у глини 1950. и од тада учествује на бројним колективним изложбама у земљи и у иностранству. У Институту за српску књижевност у Лепосавићу је 2000. године одржан научни симпозијум о делу Светомира Арсића Басаре. Данас овај велики срспки уметник живи и ради у Београду. Пише и студије о скулптури, ликовне критике и приповетке.

СЛАВИЦА ЂУКИЋ

Advertisements

17. марта 2012. - Posted by | Број 26, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: