Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Да ли споменик на Кеју симболише жртве?

Постављају неки питање зашто немам пијетет према споменику који је у последње 4 деценије постао симбол Рације?
О историји фигура на Кеју сведоче архивски списи. Аутор је 1956. године понудио своје дело Крагујевцу. Пошто је одбијен, нудио је даље све док новосадске власти нису прихватиле споменик као „поклон аутора граду“ октобра 1971.
Хортијевска идеологија није „фашизам“, а шта споменик симболише пише у подножју истог: „жртвама фашизма 1941-1945“ и петокрака. На зидићу уз споменик, прошарано петокракама, на три језика пише: „жртвама фашизма“.
Поред имена неких жртава Рације, има страдалих 1941. (Станислав Кишгеци, Страхиња Божанић, итд.) и 1944. (Максим и Ида Касовиц, итд.). Град је ослобођен 23. октобра 1944!
Из ових чињеница логично закључујем:
1. Споменик није настао са мотивом да ода почаст жртвама Рације, јер не би био нуђен другима.
2. Пише у чију је част подигнут. Можда се „1945“ односи на неке Новосађане који су погинули ослобађајући друге крајеве од фашизма (иако ниједног таквог имена нема на плочама). Или је клише титоистичке Југославије важнији од истине? Супротно увреженој предрасуди, споменик има тек посредну везу са Рацијом, ако се тај класичан геноцид уопште може сматрати „фашизмом“.
3. Историјски фалсификат употпуњује петокрака. Међу жртвама има комуниста (Фрања Ковачић) и левичара (Богдан Шупут), а велики број, ако не и већина страдалника у Рацији су поклоници монархије. Многи су пред смрт ускликнули Краљу и Отаџбини. Не уклапа ми се петокрака иконографија са старешином бачких „Сокола“ Игњатом Павласом и са официром Јаношем Сабоом који је убицама у лице рекао: „Ја сам се једном Краљу заклео на верност!“
Површни традиционалисти на помен Штранда упорно тупе: споменик на Кеју је симбол. Апсолутно. Симбол чега? Жртава фашизма 1941-1945. и петокраког фалсификата о Рацији. Сведоци и историјске личности говоре да је број жртава Рације у јужној Бачкој знатно већи од онога што ту пише. Уместо што маштају о мотивима оних који поштују жртве на изворном месту страдања, поклоници симбола треба да се запитају зашто и кога се сећају на месту где жртве нису страдале, под скутима петокраке звезде, крај споменика „жртвама фашизма“ са превазиђеним написом о Рацији, свесно жмурећи пред историјом и правећи се да не чују усклике Краљу и Отаџбини?
У јануару чух и примедбу: какав ружан пример младим нараштајима што нема заједничке комеморације (на Кеју), ето какав пример дајете ви који уносите поделе. После 70. годишњице Рације најбољи је час да сагледамо и по младе и по старе поразне чињенице:
Млади нараштаји, умногоме подстакнути од старијих, беже од историје. Ако и једног дана стасају до историјске зрелости да их занима истинска историја њиховог града, имаће слободу, као и садашњи нараштаји, да по својој савести одлуче шта је исправно. У међувремену, какав частан и исправан пример младима:
1. жмурење пред доказаним чињеницама о Рацији,
2. окупљање на месту које нема суштинске везе са жртвама,
3. на омиљеном шеталишту Новосађана (стално подвлаче да је Штранд омиљено купалиште Новосађана).
Ко разуман у томе види да је исправан пример младима тврдоглаво „обележавање“ Рације на лажном месту, са нетачним подацима, код измишљеног споменика жртвама Рације који за себе каже да је споменик „жртвама фашизма 1941-1945“?

АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ

Advertisements

17. марта 2012. - Posted by | Број 26, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: