Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Илија Коларац највећи српски добротвор

У години у којој се обележава велики јубилеј плодоносног рада Коларчевог универзитета идеална је прилика да се сетимо великог српског индустријалца и добротвора Илије Милосављевића Коларца.
Илија Милосављевић је рођен 1800. године у селу Колари код Смедерева по којем је добио и надимак. Као младић учествује у Првом српском устанку и бива рањен. По паду Карађорђеве Србије са породицом се сели преко Дунава, али се Илија врло брзо враћа у Београд. Почиње да ради као шегрт код неколико трговаца. Са кћерком једног од тих трговаца Синђелијом се венчава. Отвара своју прву радњу у Београду, али пошто се замерио кнезу Милошу Обреновићу прелази у Панчево. Године 1855. умире Синђелија и после њене сахране враћа се у Београд.
Почиње да тргује сољу и држи неколико рудника. Захваљујући предузимљивом раду Коларац постаје један од најбогатијих Срба.
Био је један од највећих противника династије Обреновић. Због тога је често страдао, а умро је 1878. после робије коју му је досудио краљ Милан Обреновић.
Још за живота је давао велике донације разним просветним организацијама а тестаментом је завештао сав свој новац за отварање народног универзитета. По смрти његови рођаци су покушали да оборе тестамент и да присвоје новац (типична српска посла). Ипак нису успели, а Коларчева задужбина је успела да одржи свој рад дуги низ година.
Данас је Коларчева задужбина једна од најактивних културних институција у Србији. Одржавају се концерти, предавања, школе језика. Све је то плод дарежљивости овог великог човека.

Коларац и папагај

Предање каже да је Коларац, живећи годинама у Аустрији, набављао разне занимљивости. Тако су његове комшије једног дана на веранди угледале необичну шарену птицу. Био је то папагај кога је Коларац данима покушавао да научи неку српску реч. Кажу да му је сатима понављао Коларац, Коларац, Коларац, а птица је упорно ћутала. Пргави Коларац завршавао је ове неуспешне часове речју –„магарац”.
После месец дана, враћајући се с посла, наш добротвор затекао је пред својом кућом групу људи који су се смејали и забављали, а њихов смех надјачавао је крештави папагајев усклик: „Коларац магарац! Коларац магарац!” Хроничар је записао: „На велику жалост Београђана, Коларчева птица после овог испада није дуго живела.”

ИВАН ГРБИЋ

Advertisements

17. марта 2012. - Posted by | Број 26, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: