Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Издаја

Тешки и подмукли потез којим се одустаје од идеала и пута којим се следује наш народ зове издаја. У светској историји најзначајнији моменти су њом прожети, а о њој je писано од давнина.
По томе се ни наш народ не разликује. У колективну свест уписано нам је да се морамо пазити издајника, а на овај страшан чин увек нас подсећа лик Вука Бранковића. Многобројни су наши издајници. Издавали су очеви синове, синови оца, краљеви краљеве, кумови кума… Као да је наш пут обасјан светлошћу али да увек постоји нека црна линија која га прати.
Објективна историја покушала је да реши ове тешке проблеме. Поглед на најпознатијег српског издајника Вука Бранковића је премештен у други угао. Утврђено је да он не само да није био издајник већ и велики човек који је покушао да се спаси оно што се спасти може. Проклета Јерина под другим светлом и није више толико проклета. Психолошки је све то веома разумљиво. Ретко који тренутак српске историје није прошао без већих падова, мука и страдања. А увек је лакше окривити неког другог, него себе за неку изгубљену битку.
Комунистичка пропаганда је специјално усавршила лепљење етикете издаје свим непослушним. За време Стаљина чак и они без трунке греха после тешке диктаторове речи признавали су најгоре могуће кривице и издаје.
Ништа боље није било ни у нашој Србији. Војници, интелигенција и свештенство су очас руке постали издајници. И не само они већ и рођени отац, мајка, брат, сестра, пријатељи… Нико није био сигуран.
Страдали су они најбољи. Велики српски херој генерал Милан Недић се и данас сматра за издајника. Изгледа да су заборављене његове речи: „Лако је отаџбини дати живот, јер то боли секунд, два. Али није лако дати образ, јер то боли и у гробу. Ви ћете ме стрељати кад се трагедија сврши. Али ја ћу летети ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба, који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила моја издаја.“
Оваква пракса је настављена до дана данашњег. Неокомунистичка камарила деведесетих је свакога ко је другачије мислио од њих именовала као издајника. И као никада до пре почело је пребројавање издајника у нашим редовима.
Ми следимо тај пут. Покушајте да разговарате са неким ко има супротно мишљење од вас. Одмах по сукобу мишљења налепиће вам огромну етикету издајник. Није битно чега, јер ће ваљда дискредитацијом противника потврдити истинитост својих уверења.
Наш Центар, као и овај часопис основани су на сасвим другим принципима. Уверени у праве вредности светосавског пута којим ходимо нама није потребно етикетирање и осуђивање других да би били чврсти у својој вери. Србији данас није потребно пребројавање издајника и стварање нових подела. Потребан нам је пут љубави и ревновања, као и очувања вековних духовних вредности. Коначно уједињење и превазилажење свих ситних интереса и личних нетрпељивости. То је програм којем следимо. Због тога нас и цене наши читаоци. Тим путем ћемо и наставити јер једино он води ка потпуном духовном и националном препороду.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник

Advertisements

17. марта 2012. - Posted by | Број 26, Уводник

2 коментара »

  1. Poštujem Vas rad i stavove no moram da primetim da i Vi kao i mnogi zlonamerni sve grehove vidite u Staljinovoj vladavini pri tom zaboravljajući kako moćnu zemlju je ostavio i time pomrsio račune onima koji su poslali svoje satrape da unište veličanstvenu Rusiju. Podlegli ste ne podnošljivim lažima i sramnoj propagandi onih koji stotinama godina žive od kolonijalnog blaga koje se već istrošilo a oni navikli na TUĐE .Propagandi koja ni danas ne smanjuje intenzitet i svoju pohlepnu ruku prostire na srbsko mučeničko telo koje uz ne viđene žrtve ne popušta niti prestaje da se bori za svoje pravo da postoji i živi.

    Коментар од BOBA | 7. маја 2012. | Одговор

  2. Господине Бобо, нико не спори да је Стаљин одбранио Русију од Хитлера, али објективне историјске чињенице нико не може да спори. Милиони Руса који по поумирали по Стаљиновим Гулазима, по колхозима и од глади, најбоље сведоче о његовој владавини. Такође надамо се да сте упознати колико је Руска Православна Црква и њено свештенство страдало од стране Стаљина. Препоручујемо Вам да прочитате књигу Александра Солжењицина „Архипелаг Гулаг“.

    Срдачан поздрав редакција листа

    Коментар од glassacera | 7. маја 2012. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: