Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Нас 99 %

Пре седамдесет и пет година амерички генерал Смедли Батлер је рекао: „А на другој страни нас осталих 99 посто. Ова класа нема никаквих привегија осим да умре кад торијевци (владајући слој, прим. аут.) кажу. Сваки рат који смо икад имали почела је та класа. Они ударају у ратне бубњеве. А ми остали идемо тамо. Када одлазимо, знате шта се дешава… Обећавају вам Сунце, Месец, звезде и Земљу, било шта што може да их спаси. Затим почиње пљачка док сте ви ти који се боре. Овај последњи рат је створио шест хиљада милионера. Данас вам ти типови неће помоћи да платите рачун.“
Да је данас жив генерал Батлер не би имао потребе да промени ниједну реч из свог говора. Недавни протести широм света, а највише пред великим финансијским центрима подсетили су докле нас је довео дивљи капитализам и колики је јаз између богатих и сиромашних. Немоћни смо у закулисним играма великих и моћних. Новински ступци су сваког дана препуни трагичних прича о животима „понижених и увређених“. Живот великог броја данашње деце није ништа бољи од ликова из Дикенсонових романа. Са друге стране новина смеше нас се дроце које себе сматрају дивама и највећим звездама. Исте те хвале се да су у белом свету купиле за неколико десетина хиљада евра сандале, ташне, чизмице… Искрено да сам ја на власти све би им то одузео, као и окорелим лоповима који данас себе представљају као узорне бизнисмене. Знам да ће одмах скочити душебризници да ме подсете на комунистичка непочинства и на исто такво одузимање, али ту бих направио велику разлику. Комунисти су одузимали имовину честитих људи и великих добротвора. Оних људи који су оснивали задужбине, народне унивезитете, издржавали сирочад… Да ли сте чули да је било који тајкун или новопечени бизнисмен то урадио. Наравно да није. Важнија је рецимо јахта. Иста та јахта око које је један појединац направио толику фрку као да су целој Србији одузели хлеб из уста.
Да нас 99 посто не би замарали оваквим „глупостима и небитним стварима“ бацили су нам коску. На којој да будем прецизам нема уопште меса, па само можемо да вежбамо зубе. Коска најобичније буде: међуножје неке певајке, нови рат, разводи познатих, светла будућност, пребројавање масона, темплара и ватиканских слуга у нашим редовима…
И шта је друго нови филм холивудске глумице Анџелине Џоли него коска коју смо загризли. Толико су нам испрали мозак да смо кренули да осуђујемо филм који нисмо ни видели, који је да још буде горе цео свет прогласио за лош.
За то време оних 1 посто људи који нас контролишу вероватно умиру од смеха. Као што је свима забавно да дају мајмунима банане и да их гледају како се о њу отимају. Тако смо и ми мајмуни у њиховим рукама, који да не заборавимо не добијају банану него коску. У томе је разлика.
Живети у модерном свету није нимало лако. Потребно је бити веома мудар и знати разликовати порције које нам нуде. Поготово ако припадамо оном броју од 99 посто. И никада не треба бити мајмун који се отима о банану коју нам они нуде док се возају јахтама, једу кавијар и одређују нашу судбину.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

17. марта 2012. - Posted by | Број 26, Колумна

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: