Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Инквизиција

Посветивши тему овога броја логору Јасеновац и страдању српског народа свесни смо да ћемо изазвати лавину негативних коментара дежурних душебрижника. За њих је то завршена и небитна прича и свако поновно покретање сећања на невине жртве је директан удар на њих. Пре свега на њихов новчаник. Сви они су скупо плаћени да на сваком могућем кораку што више дискредитују српску историју, традицију и дух. И у томе добро успевају играјући на карту добро познате српске заборавности и глупости која је ових дана највидљивија у очигледној изборној крађи.
У исто време прва асоцијација сваког иоле образованог грађанина света (они обични и не знају ко су то Срби) на Србију је геноцид, клања, етничка чишћења. Тачно по сада већ стандардном холивудском клишеу добрих и лоших момака. Стога није ни чудно што америчка комичарка Челси Хендлер може да изјави да је Србија једно велико разочарење, срамота, место геноцида, земља дивљака, а и да изрази чуђење што ми знамо да користимо интернет. Исто тако могуће је да шведски радио водитељ Герт Филкинг у својој емисије Србе „почасти“ епитетом проклете свиње. После ових инцидената као на покретној траци почели су да се нижу коментари дежурних патриота чудећи се незнању ових јавних личности. А није уопште потребно чуђење јер ни ми сами не знамо своју историју, а тражимо то од других.
Данашња омладина не зна апсолутно ништа о Јасеновцу, Јадовну, Старом Сајмишту, Јајинцима и осталим стратиштима српског народа. Из школских уџбеника је избачена ова тема или сведена на најмању могућу меру, под изговором да не буја међунационална мржња. Трома и неспособна држава до сада није учинила ниједан помак да се истина о српском страдању чује у свету. Несхватљиво да ниједан велики логор на територији Србије није претворен у меморијални центар и да не постоји музеј геноцида у земљи која је дала једну од највећих жртава у Другом светском рату. Зашто било која државна инстиција не реагује на смањивање броја жртава логора Јасеновац, подметање кукавијичијег јајета у музејској поставци спомен музеја овог логора, где се уместо аутентичних предмета и истина о овом логору поставља некаква изложба авангардних уметника?
Постављам и питање зашто наша Црква ћути? Ко је избацио јасеновачке страдалнике из црквеног календара, па их онда под окриљем ноћи вратио? Које су то владике и свештеници који не желе да се чује истина о овом месту великог српског страдања?
Исто тако несхватљива је и ароганција излапелих стараца из Српске академије наука и уметности који одбијају да пошаљу већ плаћено издање књиге великог историчара Виктора Новака о Јасеновцу, академијама наука широм света. Срамота, јад и беда!
Наш Центар је тога свестан и управо због тога се трудимо да свим својим моћима осветлимо жртве које су пале у заборав. Надамо се да ће нам се у овој борби придружити и остале патриотске организације.
Српске жртве нас опомињу да народ који не памти своју прошлост не може имати светлу будућност. Што би неки жарко и желели.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник

Advertisements

24. маја 2012. - Posted by | Број 27, Уводник

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: