Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Ода емоцији и интелекту

Награда за животно дело „Сретењска повеља“, везана за Први српски устанак, додељује се у Орашцу и добијају је најистакнутије личности које афирмишу српство, традицију, српску историју и културу. Публициста и новинар, реномирани књижевни критичар и песникиња која је свој стваралачки дар одржавала дугогодишњим стрпљивим радом, едукацијом и талентом, мр Милица Јефтимијевић Лилић са Косова и Метохије добитник је и ове престижне награде. Недавно је објавила и две песничке збирке што је додатни повод за разговор за „Глас са Цера“.
-Посебне активности везане су за моју поезију јер сам објавила две песничке збирке. Једна је избор поезије и нове љубавне песме у књизи „Мистерија љубави“ а друга „Тетоважа ума“ – каже Милица Јефтимијевић Лилић.
А у чему је тајна љубави, може ли се то докучити, питали смо нашу косовско-метохијску песникињу.
-Не може се спознати шта је љубав. Све велике љубави су трагичне. Управо због немогућности да се допре до суштине другог бића, до сржи другог бића. И ако се коначно нађу два бића која се до сржи схвате и прихвате и прожму једно друго онда се деси несрећа, смрт или нешто друго што прекине такву љубав и напросто тако велика љубав не може да траје дуго. Али зато је њено дејство у човеку дуготрајно, у ствараоцу посебно-, каже Милица.
-Када је права љубав у питању нема пред њом никаквих ограничења. Права љубав је безусловна и у том случају све евентуалне препреке падају у воду. Све се брише пред силином љубави када се она појави у самој својој суштини, каже наша саговорница. Ви је осећате, она Вас испуњава и ви сте надахнути и обожени њоме.-
„’Мистерија љубави’ има два циклуса: ‘Тренутак збиље’ и ‘Љубав ова готово равноправно са Ја је и Ти’. Читава збирка пуна реторских питања, дрхтаво изнутра узнемирена, велики је дијалог са оностраним, одуховљеним, обоженим. Шта је у љубави мистериозно осим ње саме? Јесу ли људи уопште за љубав рођени? Ева је од Адама одребрена и придодата му. Недуго потом са змијом се здружила, озмијила се и сама“, каже о овој књизи Душан Стојковић, коме је Милица поверила рецензију ове књиге љубавних песама.
„Листају се најразличитији „слојеви“ љубави. Присутна је и космичка димензија ових песама“, наставља Стојковић. „Свемир се додирује, и не само у наслову једне песме. Љубав је титанска снага. Prima materia. Покретач свега. Логос се често у књизи спомиње. Јесте ли то Логос Љубави? Да ли је Бог заволео Реч? Једнако као Адам и Ева рај? Међутим то што су кажњени изгоном и учинило их је људима. Престали су да буду вртне играчке. Ерос присутан у песмама ове збирке у дослуху је са танатосом. Иза сваког угла поетске куће вире или један или други. Неретко, један другога и на кркаче забаци“, тумачи љубавну поезију Милице Јефтимијевић Лилић рецензент Душан Стојковић.
Милица Јефтимијевић Лилић, права је небеска вила када су наслови у питању. Ту јој је вероватно, помогло квалитетно и богато новинарско искуство, али и даровитост.
Тако су интересантни и за ухо лепљиви наслови њених песама у збирци „Мистерија љубави“: “Укрштена моћ“, „Бог је по среди нас“, „Додир свемира“, „Сажета љубав“, „Нестварно постојимо“, „Енергија љубави“, „Угравирана светлост“, „Јесте и није“… Уосталом нема наслова Милице Јефтимијевић Лилић који је без чаролије. Збирка „Мистерија љубави“ порука је без премца и могла би се и овако тумачити: „Волите се и водите љубав а не рат“.
То је есенцијална порука песничке збирке „Мистерија љубави“. Песникиња за „Глас са Цера“ каже да је разговор највећи афродизијак и да је велика лепота постојати за некога и бити нечија срећа. А праву љубав није лако препознати јер се човек чешће заљубљује него што воли. О свом стварању нам је поверила још једну „тајну“ да тешко савладава време и да јој то ствара велики немир.

Таленат и рад овенчала наградама

Стваралачка и радна биографија мр Милице Јефтимијевић Лилић је богата и разуђена. Подсећања ради, ова песникиња, новинарка и реномирани критичар са Космета, рођена је у Ловцу крај „малене“ Бањске на Косову, магистар је филолошких наука. Била је професор на Универзитету у Приштини, уредник редакције за културу у Телевизији Приштина дугогодишњи уредник у Телевизији Београд у редакцији за културу и Редакцији дигиталног програма и ТВ критичар. Аутор је бројних значајних емисија из културе и књижевнсоти, ТВ фељтона о ствараоцима из свих области уметности и културе.
Објавила је збирке песама: „Мрак, избављење“, „КОВ“ (Вршац, 1995), “Хибернација“, „Путопис коже“, (Београд, 2003.) и поему „Чарање“, „Панорама“, „Приштина“ (Београд, 2007), као и збирку прозе “Сиже случаја“ (Београд, 2002.), као и књигу критика „Поетика слутње“. Пише и приче за децу које су објављиване у „Дечјим новинама“ и „Јединству“. Добитник је награда: “Григорије Божовић“, „Лазар Вучковић“, „Песничке повеље Соколица“, „Змај Огњени Вук“, „Кондир Косовке девојке“, „Бронзани Орфеј“ и награде за животно дело “Сретењска повеља“. Песме и критике су јој превођене на: руски, енглески, француски, мађарски, македонски, турски, шведски, немачки, арапски и италијански. Живи у Београду од 1999. године. Потпредседник је Удружења књижевника Србије.

СЛАВИЦА ЂУКИЋ

Advertisements

24. маја 2012. - Posted by | Број 27, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: