Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Сима Андрејевић Игуманов

У српском народу увек су постојали људи који су презревши уживање у материјалним добрима сво своје богатство давали сиромашним и немоћним и улагали у образовање будућих генерација. Један од тих великана је био и Сима Анрејевић.
Рођен је у Призрену 1804. године. Симин отац Андрија је био веома богат човек, али је из љубави према отаџбини потрошио сав свој новац на набавку оружја за Карађорђеве устанике. Детињство проводи у манастиру Светог Марка код Призрена где је његов најстарији брак Аксентије био игуман. Ту је научио да пише и чита и стекао за то време завидно знање. Због блискости са братом прозвали су га Игуманов, а тај надимак је са поносом носио и доцније га узео као друго презиме.
Прве предузетничке кораке учинио је као шегрт у фабрици дувана где убрзо постаје ортак газде. По затварању фабрике од Турака одлази у Алексинац где покушава да се бави истим послом али доживљава пропаст. Одлази у Македонију где узгаја пијавице, односи их у Београд и препродаје по Европи. Поново се враћа производњи и продаји дувана и ту стиче велико богатство.
По смрти свог вољеног сина Манојла почиње да великим новчаним прилозима помаже сирочад, манастире, школе, ђачке домове, певачка друштва, болесне и гладне.
Године 1871. оснива Призренску богословију која је за будући позив спремала учитеље и свештенике. За опстанак богословије основао је фонд којим је управљавала задужбина његовог имена. Богословија је српском народу даровала низ великана од којих су најзначајнија три патријарха.
Умро је 1882. Сахрањен је поред манастира Св. Марка у Призрену.

Игуманова палата

По многима једна од најлепших зграда у Београду је Игуманова палата. Саграђена по пројекту архитекте Петра Костића монументална теразијска грађевина у модерном стилу била је седиште задужбине овог великог добротвора. Елементи српско-византијског стила у комбинацији са модерном дали су изанредан резултат. На врху зграде налазила се биста Симе Игуманова са сирочићима која је уклоњена по наредби комунистичке власти. Југословенска власт после 1945. године укинула је задужбину и отуђила палату. Такво стање је било све до 1991. године када је иницијативом блаженопочившег патријарха Павла палата враћена СПЦ а задужбина наставила свој рад.

ИВАН ГРБИЋ

Advertisements

24. маја 2012. - Posted by | Број 27, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: