Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Чуда и још много тога

Козачка породица

Великом броју људи је познато да у тренуцима тешких несрећа и беда имамо велику помоћ и заступништво Светих царских мученика. По молитвама Светога цара и његове породице већ скоро стотину годину се дешавају чуда, као и она која се већ шеснаест векова дешавају по молитвама Светог Николаја Мирликијског.
А понекад милосрдни цар долази и у помоћ онима који га вређају, онима који због пропаганде не виде истину и који не желе да је сазнају.

Покровитељ козака

И после толико година од када су царски мученици канонизовани не престају жестоки спорови и расправе да ли су они стварно свети. Мудри људи знају да Светост не долази без прослављења. А светост царева је прослављена много пута. Ево једног класичног примера.
Ова прича је први пут објављена 1947. године у руског емигрантској штампи иако се догодила скоро тридесет година раније. Чета козака која је изгубила везу са штабом и војском залутала је у мочвари, а да ситуација буде још гора била је окружена бољшевицима. У таквом тренутку козачки свештеник отац Илија се обраћа својим саборцима речима: „Данас је дан на који је страдао цар Николај. Његов син Алексеј је био почасни козачки атаман. Хајде да их замолимо да у молитвама посредују Господу за нас!“ Одслужена је молитва, а цео конвој козака је у један глас певао припев: „Свети мученици царског дома, молите Бога за нас“. На крају овога молебна отац Илија је завршио овако отпуст: „Молитвама Светог мученика цара Николаја и његовог сина Алексеја заштитника козачког, благоверне царице Александре и њихове деце да нас спаси Господ Бог као благ и човекољубив.“
На питање зашто се моле цару кад он још увек није прослављен као светитељ и да још увек нису прослављена његова чуда отац Илија је одговорио: „Молитвама и страдањем њиховим они су прослављени. Њих је народ прославио, народ Божији. Зар не видите какав се гнев Божији спустио на Русију због њиховог страдања? А јавиће се спасење свима онима који моле милост од цара…“
Козаци су поверавали оцу Илији и пошли за њим по страшној мочвари. Он као да је знао пут кроз мочвару иако је први пут тамо био, што је конвој видео као милост царских мученика.
И они и коњи су често тонули, блато им је долазило до рамена, али су се увек као по неком необјашљивом чуду извлачили. Нису знали колико су времена пешачили ни колико су уморни. Само су ходили. И изашли су. Сви неповређени. Три жене, четрнаесторо деце, седам рањених, једананаест старих и болесних, један свештеник и двадесет и два козака, све укупно деведесет и осам људи и 31 коњ. Нико од њих није схватио да су их са друге стране мочваре чекали бољшевици мислећи да се козаци неће усудити да уђу у мочвару.
Становници села поред мочваре нису могли да верују да је неко успео да прође кроз њу, а још је било чудесније што је бољшевичка патрола која је била у том селу, мало пре одласка козака изненадно отишла. Овај догађај је веома укрепио козаке у поштовању према цару Николају и његовој породици.

Икона из природе

Поред забележених чуда у којима је Свети цар спасао верујуће из невоље забележено је и неколико примера када је он својим јављањем едуковао и просвећивао. Велика је заблуда да се чудесна јављања светитеља дешавају само необразованим и наивним људима, већ се то дешава и онима образованим, као и културним и просветним радницима. Таква чуда нам откривају доста ствари којих нисмо свесни и разоткривају тајне универзума.
Давног 11. августа 1927. године у српским новинама освануо је наслов: „Лик цара Николаја се указао у манастиру Светог Наума на Охридском језеру“. Била је то опширна прича о руском уметнику академику Колесникову који је био ангажаован да ослика овај православни манастир. Њему је дата потпуна слобода да по сопственом нахођењу ослика унутрашњу куполу и зидове. Испуњавајући тај задатак уметник је замислио да на зидовима представи петнаест светитеља за које је спремио петнаест кружних облика у којима би они били представљени. Четрнаест икона је убрзо урађено и остало је да се доврши она последња.
Идућег дана пред сумрак Колесников је ушао у храм. Храм је био у мраку, док је само купола била осветљена зраком сунца који је био чудесан, готово недостижан за ум Колесникова. Бацио је поглед на зидове храма и остао укопан у месту, када је уместо празног места на њему био лик цара Николаја тужног погледа. Прибравши се Колесников је клекао и почео да се моли Богу да му разјасни овај чудесан догађај. Сам уметник је рекао да је на њему необјашњив начин у пола молитве устао, узео мердевине и попео се до места где му приказао цар. Од сликарског прибора је имао само једну четкицу и врло брзо је осликао лик цара. Пред собом није имао ниједну фотографију цара Николаја, па се приликом сликања једино ослањао на памћење. По завршеном осликавању испод лика цара је написао следећу реченицу: „Сверуски император Николај II који је принео мученички венац за благослов и спас словенских народа“.
Недуго затим манастир је посетио главнокомандујући битољског војног округа генерал Ристић. Ушавши у храм приметио је фреску цара на зиду. Посматрао ју је дуго, док су му сузе клизиле низ образе. По излази из храма пришао је Колесникову и тихо му рекао: „За Србе је цар био велики заштитник, а остаће увек највећи и најпоштованији светитељ.“ Осећање које је уметник имао док је сликао лик Светог цара, сада је осетио и генерал. Та икона је била прозор између нашег и небеског света из којег нас Свети цар посматра и помаже. Забележено је још много случајева када је Свети цар преко својих икона помагао болнима и невољнима.

Веза два света

Олга Романов

О сличном догађају приповеда руска списатељица Нина Васиљевна Карташова. Она је годинама имала тешке здравствене проблеме са плућима чија се упала непрестано враћала. Приком једне упале трудила се да остане што дуже на ногама, све док је једног дана није снага издала. То се десило на дан рођења Светог цара 19-ог маја. Муж јој је већ дуго био ван куће на пословном путу, а никога другог није било да јој помогне. Није могла да устане са болесничке постеље, чак ни када су јој звонили на улазна врата. Описујући своје тадашње стање рекла је: „Напало ме је нешто страшно, нешто што ме је вукло ка смрти. Слабила сам ментално и духовно. Осећала сам велике болове, дрхатала сам и веома се знојила. Нисам осећала потребу за храном, само сам била веома жедна.“ У таквом стању Нина је заспала. Када се пробудила осећала се знатно боље. У стан је ушло пролећно сунце, мирисали су јорговани а чула је цвркут птица. Полако долазећи себи приметила је нешто чудно. Уместо ћебетом била је покривена старинским војничким шињелом који је био украшен орловима. Преплашила се мислећи да је неко ушао у стан док је била у бунилу. Окренула се ка прозору и доживела нови шок. На столици је седела девојка необичне лепоте која је видеши да се Нина усправила почела да чита молитву. Она је тек касније схатила да је девојка читала акатист Светом Николају Мирликијском помињући њено име у молитви за оздрављење. У акценту ове девојке Нина је препознала акцент житеља Петербурга којим је говорила њена бака (слово ш је у говору житеља Петербурга ближе изговору руског слова щ-шч, прим. прев.)
Скупивши довољно снаге Нина упита девојчицу: „Ко си ти?“ Она одговори: „Зовем се Марија“. „А чији је ово старински шињел?“ Одговор доби убрзо: „Мога тате“. Погледавши у лице девојке приметила је велике сиве очи које су биле веома нежне. Њена хаљина је била једноставна, светло плаве боје. Свежа грана јоргована украшавала јој је косу.
„Дај ми нешто да попијем“, завапила је Нина. Марија је донела чашу млека. Следеће питање је било: „Јесам ли ја у делиријиму“, а најнеочекиванији одговор од девојке је био: „Достојевски је рекао да то није ни лудило ни безумље. Само понекад људи у ванредним и чудним околностима виде други свет.“ Донесено млеко је било топло и веома укусно. Марија је рекла Нини: „Данас ћеш заувек оздравити. Тата ми је то рекао. Данас му је рођендан, а прекосутра имендан. То је његов поклон за тебе.“
Нина је замолила девојку да јој прочита нешто забавно како би могла да се освести и схвати ситуацију. Марија је са великим жаром почела да прича о девојци која је имала чаробни кишобран и хаљину. По завршеној причи Марија је узела Нину за руку, одвела је пред Христову икону где су се заједно молиле.
Убрзо је опет заспала. По устајању била је у потпуности здрава, није је ништа болело, а била је препуна непознатог осећаја среће.
Схватила је да девојчице више нема и да је остала сама у соби. Једино што је остало је била свежа грана јоргована, коју никако није могла унети у стан јер готово седам дана није излазила из стана. Нинини пријатељи нису поверовали у ову причу и мислили су да је луда. Ипак и њих је поколебало изненадно Нино оздрављење, као и чињеница да више никада није боловала. Нина је била уверена да су речи Достојевског биле тачне: „Понекад људи у ванредним и чудним околностима виде други свет.“ И не само то, већ приликом оваквих виђења људи добијају вишеструку корист, ојачање вере у Бога, као и помоћ у тешким тренуцима.

Просветљење скептика

Ово чудо се догодило ветерану Великог отаџбинског рата (Други светски рат, прим. прев.) осамдесетседмогодишњем пуковнику у пензији Александру Михајловичу Витјагову. Он је цео живот провео у убеђењу да је цар Николај био веома лоша личност, а задојен званичном идеологијом није веровао у Бога. А на крају плакао је горко што је цео живот провео у незнању.
Пред крај живота је ослепео. Лекарска дијагноза је била уништење мрежњаче оба ока без икакве могућности за излечење. Навикнут да читавог живота буде ослоњен само на себе тешко је поднео што не може да брине о себи и што мора да има пратиоца. Сасвим случајно је једнога дана слушајући радио чуо за чудесну мироточиву икону Светога цара. Био је скептичан у вези ове вести, али је ипак са својим пратиоцем отишао у храм Свете Тројице у Москви где се тада налазила икона. Ушавши у храм прелепо појање православних монаха га је погодило. Присуствовао је читању молебна Светом цару. У храм је долазио из дана у дан. Деветога јуна улетео је у храм узвикујући да види. Могао је да самостално прелази улице, да чита, пише. Његовој срећи није било краја. Тако је цар дао исцељење ономе ко није веровао у његово светитељство и био уверен да је све најгоре речено о њему било истина.
Када спектици мењају своје мишљење, то није само обична промена, већ коренита промена животног образца. Њихова вера је велика, разлог за боље понашање у животу је огроман, а радост немерљива.

Испит времена

Огроман број чуда Светог цара Николаја и његове породице је забележен. Ми смо навели само нека од њих. То су добра, милостива чуда која укрепљују верујуће, спасавају људе од смрти, лече болесне, просвећују и враћају људима животну радост и срећу.
Мене запањује велики број православних који верују у вишедеценијску комунистичку пропаганду. Масовно испирање мозга које су комунисти вршили нажалост је дало плод. Они су оклеветали цара, а себи створили идола. Сећате ли се стихова: „Лењин и даље живи у нашим срцима, он је наше знамење, сила и оружје“. Колика је то била лаж, тек постајемо свесни. Лењин је био идол са стакленим ногама кога је сломио први јачи ветар промене.
Пропаганда против цара је настављена и у постсовјетско време. Из мора увреда и лажи ипак је испливао колосални лик Светога цара. Њега није испрљала пропагандна прљавштина. Напротив, он је изашао још чистији и већи.
Противници Русије и даље гаје свој сан о слому Русије. Понекад они нису ни потребни јер уништавамо сами себе. У таквим тренуцима једино у шта можемо да се поуздамо је милост Господња. Та нада је и оправдана, јер нам је велика помоћ Светог цара којим својим молитва помаже све оне који га поштују и воле.

МИХАИЛ ДМИТРУК
Превео са руског: Владимир Петровић

Advertisements

22. јула 2012. - Posted by | Број 28, Тема броја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: