Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Гајење биља на природан начин (8)

Добра искуства са високим лејама

Захваљујући повећаној обрадивој површине и загревању земље из средине, одрвенели биљни отпаци претварају се у хумус, количине приноса, њихов квалитет и отпорност су неупоредиво већи него на ниским лејама. Зато многи био-баштовани после прве високе леје одлучују да направе још коју, чиме знатно повећавају приносе на малом простору. За средњи део користе остатке дрвета са пиљевином уместо баштенских отпадака, а уместо лишћа узимају суву траву или сламу. У току распадања тог материјала у унутрашњости леје развија се топлота.
На високој леји сеју се и саде мешовите културе. Као пример колико разних врста поврћа може за годину дана да се одгаји на 5 метара дугачкој високој леји, искључиво уз помоћ природних средстава, најбоље показују белешке једног успешног и задовољног био-вртлара:
Успео је да одгаји око 100 главица салате, 25 главица зимског радича, 25 келераба, много першуна, 250 великих шаргарепи, 20 белих роткви, 120 црвених ротквица; на 8 садница израсло је око 100 кг парадајза, а у јесен је са леје добио још 28 главица салате, 10 главица кеља, 10 главица купуса, 30 келераба, 20 црних роткви, 15 крупних празилука и 15 великих главица салате.
Како искуства показују, топлота је у високој леји највећа прве године, а затим постепено опада, док је слој хумуса све дебљи. После пет или шест година тај слој је висок 30 цм. Наравно, биљкама треба код сађења редовно додавати компост око корена, да се приноси не би смањили.
У пролеће може да се почне са гајењем мешовитих култура на високој леји. У овалним редовима треба засејати прву салату, између ње ротквице, затим ред спанаћа, затим засадити саднице келерабе и карфиола, салате у главицама. На врху леје треба средином маја засадити парадајз, а између њега босиљак и краставце. Чим се место испразни, одмах га треба попунити новом врстом поврћа, поштујући утврђена правила. И ниски пасуљ, купус за зиму и прокељ могу веома добро да успевају на високој леји.
Приликом сађења треба водити рачуна о томе да веће биљке могу да отежавају и ометају заливање и брање ситнијег поврћа. Зато треба биљке које расту у висину садити на горњем делу леје, а ниже са стране и доле.

Предности високе леје у односу на обичне су, дакле, следеће:
•Земља је у средини и на косој површини леје топлија и омогућава ранији почетак пролећне сетве и садења.
•Површина је повећана и тиме су омогућени већи приноси, нарочито првих неколико година преласка са конвенционалног на биолошки начин гајења поврћа.
•Хумус се на оваквој леји брже производи, земља је растреситија и зато се корење биљака брже и боље развија.
•Висока леја даје првокласне биолошке плодове.
•Рад је знатно олакшан јер човцк више не мора толико да се сагиње.
Једини недостатак овог начина обрађивања земље јесте да се земља на високој леји брже суши и зато је преко лета треба више заливати. Неки то решавају полагањем црне пластичне фолије. У сваком случају, земља мора да буде стално покривена, као и на другим лејама. У случају да воде за заливање нема у близини најбоље су леје ограђене старим даскама, иза којих земља остаје влажна.
За заливање високе леје важи исто што и за поврће у целини: најбоља је мало загрејана кишница, а највише треба заливати земљу око биљака. Ређе, али тада темељније молчовање (настирање, покривање, мулчирање) замљишта са сламом, сеном, сувим лишћем, компостом, црном фолијом или малч папиром има за циљ спречавање развоја корова, побољшање услова гајења (уштеда 30 одсто воде), мања су температурална колебања земљишта и због тога бољи рад микроорганизама и већа плодност земљишта. Земљиште се штити од ерозије, а при коришћењу органског материјала он се постепено минерализује и побољшава плодност земљишта;

Заливање поврћа

У врту треба за заливање, ако је икако могуће, обезбедити кишницу. У сваком случају, за заливање биљака препоручује се вода која стоји у великом суду, бурету или цистерни, да би је топао ваздух загревао. Вода за заливање мора увек да буде устајала. Биолошком врту је за заливање потребно мање воде јер његово покривено хумусно тло задржава влагу, а такво стање биљкама више прија него обе друге крајности, суша и потпуно мокра земља. Ако дуго нема падавина и ваздух је сув, треба водити рачуна о различитим потребама биљака за влагом. Оне зависе од врсте, фазе развоја, па и од њихове првобитне домовине. Пасуљу је осим сунчаног положаја потребна и стално влажна земља, као и парадајзу, краставцима, тиквицама.
Важан је и састав тла. Биљке на песковитој земљи траже више воде него биљке на глиновитој и хумусној. Када у ваздуху има много влаге, биљке треба мање заливати.
За правилно заливање, дакле, не постоји јединствено, општеважеће правило. Свако мора за себе да открије колико воде је његовим лејама потребно.
Ипак, познато је старо баштованско правило: растресање земље корисније је од заливања.
Оно је резултат сазнања да се вода кроз капиларни систем у земљи подиже на површину, где затим на топлоти и ветру испарава.
Растресањем се површина земље влажи, а истовремено прекидају канали којима влага излази. И тако се растресањем земља штити од губитка влаге у доњим, влажним слојевјма, где су корени биљака. Тако се тло између поврћа и испод дрвећа, рибизла, малина и другог стално покрива, горњи слојеви се ни лети неће исушити. Свакодневно заливање се не препоручује. Честим, површинским заливањем овлажи се само горњи, танак слој земље. Последица је да такве биљке развијају првенствено површинско корење (јер не морају да иду у потрагу за влагом у дубину). Ако због неког разлога прекине такво заливање, биљке ће одмах пропасти, зато је боље заливати сваких неколико дана, али изобилно, како би и дубљи слојеви око корена добили довољно влаге.
Биљке које су пореклом из топлих крајева: парадајз, боранија, краставац, тиквице, целер и друге, биће захвалне ако им корен добија стално довољно влаге. Зато им не треба прскати стабљике и листове. На такво заливање оне лоше реагују, а на мокрим листовима могу да се појаве рђа и плесан. Код њих се залива само земља изнад корена.
Салате и радич, напротив, воле прскање по листовима. Салата у главицама ће пре развити лишће и главице ако се лети освежава хладним »тушем«.
Лети не треба заливати ујутру док је на биљкама још роса. Роса биљке изузетно освежава и делује боље од иједне друге влаге.

Наставак у следећем броју

Монахиња АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

Advertisements

22. јула 2012. - Posted by | Број 28, Друштво

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: