Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Како су пронађени остаци Романових

Године 1979. пензионисани полицајац Гелиј Рјабов и геолог Александар Авдонин у селу Коптјаки, Смердловске области нашли су посмртне остатке за које су мислили да припадају царској породици Романов који су погубљени од стране бољшевика 17. јула 1918. године. Године 1989. на званичном ископавању пронађено је девет скерлета.
23. августа 1991. године главни биро за судску експертизу министарства здравља Русије почео је идентификацију остатака, а у 1992. години придржили су им се стручњаци из истраживачког центра министарства унутрашњих послова Велике Британије.
У августу 1993. основана је нова комисија која је имала задатак да изврши испитањивање околности погибије цара Николаја и његове породице на целу са замеником премијера Јуријем Јаровим. Тиму су се приружили и генетичари из Велике Британије, као и стручњаци из генетичког института војске САД.
25. септембра 1995. године комисија је изнела резултате експертизе потврђујући да су то остаци цара Николаја, царице Александре, њихових кћерки Татјане, Олге и Анастасије, доктора Евгенија Боткина и троје слугу. Пошто нису пронађени остаци кнегиње Марије и царевића Алексеја, комисија је констатовала да су они највероватније уништени.
Рад чланова комисије није прихваћен у свим порама друштва. Руска црква није ни прихватила ни одбацила наводе комисије. У свом обраћању нацији у јуну 1998. године поводом осамдесет година од убиства Романових патријарх Алексеј није ни потврдио ни порекао аутентичност остатака Романових. 17. јула исте године остаци Романових су сахрањени у Петропавловском сабору. Церемонија похрањивања посмртних остатака обављена је уз све државне и црквене почасти.
Спекулације око аутентичности остатака су и даље настављене. Јапански научник Тацуо Нагаи је тврдио да су остаци лажни што је закључио после свог испитивања.
Коначна аутентичност посмртних остатака Романових је потврђена 2008. године. Током 2007. на путу поред Јекатеринбурга у другој гробници пронађени су остаци Алексеја и Марије. Овај налаз су потврдили 12 различитих организација и 22 специјалиста који су вршили истраживања. Крунски доказ је било слагање ДНК профила крви на кошуљи цара Николаја која се чува у музеју Ермитаж и остатака убијеног цара. Такође ДНК профил из остатака цара Николаја се слаже са узорком узетим од краљевских кућа Европе који су били у роду са Романовима.
Тиме је коначно доказано да су остаци Романових који почивају у Санкт Петербургу аутентични.

АЛЕКСАНДР КУКУЛЕВСКИЈ
Превео са руског: В. Петровић

Advertisements

22. јула 2012. - Posted by | Број 28, Тема броја

1 коментар »

  1. Извините али уопште није истина. РПЦ нити РПЦЗ обедве се нису никада сложиле са овом верзијом. Руски верници не посећују место сахране у Петрограду где чуда не дешавају се него иду свакогодишње великом Царском Литијом у броју до 65 хиљада људи ноћу 4/17. јула до места где су били уништени свете мошти Царских Великомученика после стрељања

    Коментар од Марија, Руско-Србско Братство Светих Цара Николаја и Владике Николаја | 17. августа 2015. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: