Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Прича о последњем руском цару (Романови-царска породица)

РЕЖИСЕР: ГЛЕБ ПАНФИЛОВ
ГОДИНА: 2000
ЗЕМЉА: РУСИЈА
ЖАНР: ИСТОРИЈСКИ/ДРАМА
ГЛАВНЕ УЛОГЕ: АЛЕКСАНДР ГАЛИБИН, ЛИНДА БЕЛИНГЕМ, ВЛАДИМИР ГРАЧЕВ, ОЛГА БУДИНА

Велика прича о последњем руском цару, његовој породици и трагичној смрти одувек је привлачила пажњу филмских уметника. Ипак показало се да већина њих није дорасла овом задатку, што због покушаја да се у причу уметне пропаганда, што због несхватања епоха, али и често због отегнуте и досадне радње.
Редитељ филма Глеб Панфилов се учио на грешкама својих претходника. Схвативши да целовечерњи филм није довољан да би се представио целокупни живот цара Николаја II он радњу смешта у временски период од почетка 1917. до јула 1918. године.
Друга ствар коју је применио додатно је допринела квалитету филма. Он се није упуштао у дубоке историјске недоумице о пореклу револуције, коренима догађаја који су јој претходили, јер је схватио да је то задатак историје а не филма. У првом плану је личност цара Николаја, породични односи и дубоко лични осећаји. Он приказује узнемиреног цара која мора да балансира између породичног, друштвеног и владарског живота.
Ипак и поред свих ових проблема цар Николај је представљен као добар и нежан човек, веран муж, забринут отац. Са друге стране он мора да буде оштар владар који управља највећим царством на свету.
Из оваквог породичног топлог окружења аутор филма нас суочава са реалношћу револуције. Представљени су скоројевићи чврсто уверени да су они нове месије и да ниједан други систем осим њиховог није добар. Страшна форма „циљ оправдава средство“ девиза је револуционара. Они не презају од убистава, масакра, издаје и најтежих злочина чак и према оним најближим.
Веома су потресне последње сцене филма у којима је изражена манијакалост и мржња убица цара.
Одлично комбинујући стварне историјске податке са приказима личних осећања једнога цара аутор филма је на најбољи могући начин приказао револуционарсну епоху Русије.
Признање се мора упутити и ауторима сценографије и костимографима који су у потпуности дочарали епоху. Игра глумаца је веома добра а у појединим моментима Александр Галибин и Линда Белингем филм доводи до маестралности.
Топлу препоруку за гледање овог филма упућујем свим љубитељима историјског и драмског жанра, као и онима који желе да схвате ову епоху.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

22. јула 2012. - Posted by | Број 28, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: