Најава новог броја

Поштовани читаоци,
Нови 29. број „Гласа са Цера“ је тематски посвећен петогодишњици издавања нашега листа.
У њему можете прочитати следеће текстове:

-Главни уредник листа у уводнику пише о стању у СПЦ, сујети, гордости и грешкама нашега доба
-Упознајемо Вас са историјатом издавања нашега листа
-За Вас смо спремили избор најбојих текстови који су у току претходних пет година излазили у „Гласу са Цера“
-Колумна заменика главног уредника је посвећена бахатим политичирама, фукарама свих идеолошких боја и паразитима који пију народну крв
-Друштвена критика покушава дâ одговор на питање због чега по задњим проценима у Србији живи 1 милион неписмених људи
-Ексклузивно доносимо економску анализу о стању српске привреде, задуживању, штедњи и кризи из пера врсног економисте Бранка Драгаша
-Антоније Ђурић пише о српској херојској прошлости, косовском завету и суживоту на Балкану
-У есеју наше сараднице дати су савети за излазак из чамотиње и повратку нормалном животу
-Који су месеци погодни за садњу поврћа сазнајте у наставку фељтона мати Атанасије (Рашић)
-Доносимо интервју са дечјим хирургом др Драганом Вуканићем о трансплатацији органа и о условима рада српских хирурга
-Монахиња Стефанида (Бабић) пише о покајању, значају милосрђа у животу једног хришћанина
-Доносимо причу о српској хероини Милки Баковић и њеном животном путу од Равне Горе до Америке
-Покрећемо акцију за подизање споменика руском цару Николају испуњавајући завештање Николе Пашића
-Биографију прогнаног и оклеватног кнеза Павла Карађорђевића
-Препоручујемо најбоље књиге, филмове, часописе и изложбе
-Наш репортер вам доносимо причу о историјату и архитектури здања Народне скупштине и Владе Србије
-У разговору са песником Ратком Марковићем Риђанином било је речи о његовом боравку на Светог Гори, новој збирци песама
-Филмска критика је у овоме броју посвећена одличном руском филму „Морфијум
-Доносимо песме Јована Дучића и Новице Тадића
-Причу Јелене Јергић о охолости једне свиње

Поред ових чланака у овом броју су заступљене и сталне рубрике:
-Великани који се памте у којој доносимо биографију Ребеке Вест
-Препоручујемо вам посете најбољим музејским поставкама
-Фотографију месеца
-Препоруку за најбоље сајтове
-Мудрости
-Актуелне вести
-Преносимо реаговања са нашег интернет сајта
-Резултате анкете
-Шарено у којој доносимо најбоље афоризме, историјске анегдоте, занимљиве фотографије и графите

Све ово Вас очекује у новом броју „Гласа са Цера“. Целокупни садржај листа ће бити доступан на интернету средином месеца децембра.

УРЕДНИШТВО

Глад и ропство призивамо гресима

За „Глас са Цера“ говори монах Антоније Давидовић, бучни сведок нечујног потапања манастира Грачаница Ваљевска

Оче Антоније, радови на успостављању бране Ровни не јењавaју. Дана 12. септембра 2012, археолози из ваљевског Завода за заштиту споменика културе („појачани“ Дејаном Булићем из Републичког завода) упали су са полицијом у манастир Грачаницу Ваљевску, оскрнавили и прекопали Цркву светих Архангела, да би је наводно „конзервирали за потапање“. Поразно је да нико ништа није учинио да заштити ову древну светињу, за коју се не зна када је подигнута, али је остало распрострањено народно предање да су је са оближњим манастирима саградила три брата Немањића, и која је 1997. године одлуком Владе РС проглашена за споменик културе.
– У једном уском клисурном огранку који се змијолико издваја из главног капацитета бране Ровни – налази се светиња Грачаница Ваљевска. Мноштво народа се ту исцелило или сведочило о најчешћем чуду – слушању хорског појања анђела Божијих, већином у ноћним часовима. Ово је једна од најчудотворнијих светиња наших, за коју се 1925. године каже да се „народ из целе Србије слива у њу ради задобијања исцељења“, а коју је хидро-мафија из „Хидроенергетике“, која има монопол на прављењу брана по Србији још из почетака комунистичке владавине, успела да доведе до тога да се избрише из општег народног сећања. Највећи проблем су каубојски археолози ваљевски, финансирани од стране ЈП Колубара Ровни (која гради брану), који сада хоће на брзину да оскрнаве Цркву Грачаницу. Пошли су на манастир пре две недеље, под обезбеђењем четрдесетак припадника жандармерије, насупрот десетак храбрих верника који се противе овом државном криминалу. Сваких неколико дана ухапсе по некога; ја сам два пута био притваран по осам дана само зато што сам сликао ово безакоње Завода и полиције. Владика Милутин никакву дозволу није им потписао за скрнавне радове, али они и даље раде. Грачаницу хоће само да очерупају пред потапање, а потом да јој под напуне бетоном „ради конзервирања“.

Рушитељима манастира нису свети ни гробови монаха који се налазе у порти…
– Гробове монаха око Цркве скрнавно прекопавају, а кости трпају у кесе и кутије па уз пратњу полиције односе некуд. Нигде свештеника нема да привири, а камоли да их опоје! Слике оскрнављених гробова се могу погледату на порталу http://www.istinoljublje.co.nr. Све ово чине и поред тога што су се тешко разболели сви они који су током археолошких радова овде још 1987. ископали, однели, држали три године у гаражи Завода, па вратили код олтара Грачаничког сто шездесет џакова са костима наших предака.

Трагично је сазнање о пасивном деловању епископа и свештенства СПЦ, а и самог народа, када је у питању заштита ове древне светиње. Може ли се такав народ надати нечем добром?
– Владика Лаврентије је ову Цркву покушао да прода ЈП Колубара Ровни, уговором из 2003, којим наводно трампи стару Грачаницу за нову цркву на обали будућег језера. Браном Ровни Социјалистичка (комунистичка) партија Србије управља од почетка, значи тридесет година уназад. Три директора су им до сада умрла од рака, а приче о прању новца су постале пословичне. Како је тај издајнички акт Лаврентија потпуно супротан православном устројству, нови владика Милутин ваљевски, по примању Ваљевске епархије од Лаврентија, није поштовао безакони уговор, већ је тада Цркву Грачаницу прогласио за манастир, са сада живим монашким братством. Братство сада живи у екстремним условима, док се светиња и природа данима већ сатиру и уништавају радовима на брани Ровни. На сам наш српски народ пао је велики грех и проклетство, јер им дозвољавамо да скрнаве и сам храм Божији. Хидро-мафија је од 1945. године у сваком свом језеру потопила неколико светиња Божијих, од којих ће им ова бити највећа кост у грлу.

Када је донета одлука о подизању бране Ровни?
– Идејно решење о подизању бране Ровни (13 км од Ваљева према Бајиној Башти) предложено је још 1978, ради туризма и водоснабдевања низводних општина и планиране електране Каленић на Убу. Општине Лајковац, Мионица, Лазаревац и Уб, чекајући до данас, оптимално су се алтернативно водоснабделе, а ова електрана има низ алтернативних могућности будућег водоснабдевања (са Саве или из сопствених бунара), док је за читав регион покојни знаменити србски хидрогеолог г. Јован Перић дао идејни пројекат изградње јефтиних подземних акумулација чисте изворске воде, са минорним улагањима, довољних за читав регион, плус Обреновац.

Да ли је неко од научника (хидрогеолога) уопште устао у одбрану Грачанице, и каква је била реакција?
– Против овог штетног начина водоснабдевања студију је написао управо поменути проф. др Јован Перић. Наравно, на ово се мафија није ни осврнула пре почетка градње, него иза пројекта бране 1980-их стаје Душан Михаиловић, који са својим ротаријанцима, као и генерацијама функционера из његовог бившег СПС, до данас истрајава на овој хидроакумулацији од мегаломанских 50 милиона кубика капацитета.

Свако ко дође надомак Грачанице и погледа око себе извођење радова у селу Тубравић, где је природа у великој мери уништена, а становништво се полако исељава, стиче утисак да се ради о нечем много значајнијем за пројектанте радова него што је постављање бране Ровни. Да ли је јавност у Србији обманута? Зна ли се ко је главни идеолог подизање бране?
– Брана се сад представља као резервоар пијаће воде. Делегација Европске уније у Србији је недавно са осам милиона долара финансирала овим каубојима подизање бране, МАДА ОНИ НИКАДА НИСУ ИЗВРШИЛИ ЗАКОНСКИ ОБАВЕЗНУ „СТУДИЈУ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ“, на коју су обавезани европским законима о животној средини које је Србија усвојила 2004. Делегација ЕУ је финансирала катастрофални пројекат цевовода којим би се физички мешале све изворске воде из станице Пакље, којима се Ваљево данас оптимално снабдева, са загађеном водом из Ровни. Ово би им у Европи био скандал, а код нас је „донација“ наших добротвора. Зашто нису финансирали обнову иструлелих градских цевоводних мрежа по свим општинама колубарског региона, где су губици воде од 50 до 60%? У ваљевским медијима никада се није смело отворено говорити против бране, а групу верника, који се боре да сачувају светињу СПЦ, називају секташима и верским фанатицима. Црквени великодостојници ћуте, углавном из страха, али и због тога што су примали годинама огромне прилоге и уступке на конто Грачанице. Брана је првобитно испланирана од Душана Михаиловића и његових ротаријанаца као туристичко одмаралиште, са ски-стазама са Повлена, где је он себи сачинио богату вилу. Поред трасе су планиране ски-стазе, да би, по идејном пројекту, скијање са снега наставили преко потопљене Грачанице скијањем на води. Планирао је масонско монденско одмаралиште где би гостио водеће антихристове масоне света, затим хотели и аквапарк… Ово је јавна тајна, а нама је испричао неко од његових најближих сарадника кога је „поштено“ преварио. Али како то не напредује планираним темпом – сада су окренули причу само на „воду за пиће“.

Свети владика Николај много је волео Грачаницу Ваљевску. У њој се он вероватно и крстио, а касније је и обновио. Једном приликом, када је група поклоника из Ваљева дошла код Светог Николаја по благослов на труд поклоничког пешачења ка светињама Свете Горе, он их је саслушао и рекао им: „Браћо моја, не морате ићи чак на Свету Гору, јер, гле, ево вам Свете Горе овде!“ руком указујући на грачанички Свети Храм. Постоји ли можда још понеки запис шта је Свети владика говорио за ову светињу? У народу постоји предање о јављању Светог владике побожном човеку из околине Ваљева.
– Да, чуо сам о томе, а и познајем тог чистог и простодушног сељанина. У православљу је са виђењима увек опрез, али, видећи простосрдачност тога човека, верујем да је истинито. Колико се сећам, јавио му се Свети владика и рекао да ће Ваљево страшно пострадати ако светињу оскрнаве и потопе, те да се цео србски народ треба укључити у одбрану ове чудотворне светиње Божије.

Да ли ће постављање бране Ровни имати последице по здравље становништва општине Ваљево, па и шире? Каквог квалитета ће бити вода, и може ли доћи до загађења подземних резервоара? Шта ће бити са климом?
– Вода са бране Ровни ће бити неминовно загађена тешким металима из околних рудника, пестицидима са њива и фекалијама из канализација… Оно што смо ексклузивно ових дана сазнали јесте да мештани села у близини древног, сада напуштеног, рудника Ребељ сведоче да су комунисти почетком 1970-их у једну од јама рудника складиштили радиоактивни отпад из Винче. Одмах повише манастира почиње порозно тло, за које је научно доказано, пре тридесет година, да је порозно и да ће се кроз њега загадити сви изобилни подземни резервоари Лелићког крста, за које је још Јован Цвијић писао да су непроцењиво национално благо. Трајно ће се загадити еколошка река Градац и велико извориште које водоснабдева Ваљево – Пакље. О овоме су писали многи хидрогеолози на многим научним трибинама и студијама, на челу са др. Петром Докмановићем. Погоршање климе ионако загађеног и загушљивог Ваљева је неминовно. Влага ће утицати на фреске под заштитом УНЕСКО-а у оближњем манастиру Пустиња.

Прети ли опасност од изазивања земљотреса?
– Брана се налази и у непосредној близини сударања огромних тектонских плоча, вардарске и јадарске, где се очекују и епицентри будућих земљотреса − линија Мионица−Маљен−Повлен−Крупањ… А велике водене површине додатно поспешују сеизмичку активност тла.

Недавно се на једном научном скупу могло чути о некаквој студији „Енергопројекта“ из 1989. године, везаној за брану Ровни. Знате ли можда о чему се ради?
– Да, постоји таква студија и заведена је под штамбиљем „војна тајна“, а израдио ју је „Енергопројект“ 1989. Ваљево би у случају пуцања бране нестало за око тринаест минута, како кажу, „без могућности евакуације“. Имате је у целини на сајту Истинољубље. Желим да јавност упознам и са чињеницом да нема писаног трага ни о првобитним истраживањима на брани Ровни, која су радили Јапанци када се прочуло да брана лежи на огромним резервама радиоактивног боксита.

Да ли сте имали прилике да разговарате са новим представницима власти у Србији за проналажење решења? Јесте ли тражили пријем код министра полиције или културе?
– Као просјак кукам испред врата свим политичарима, писмено захтевам пријеме, пресрећем их по парковима… Послао сам многим министарствима и политичарима ове власти сву стручну документацију, израђену од еминентних НЕЗАВИСНИХ научника српских… Али одговора нема. Па, и Тадић је радио исто ово. Не уочавам разлику између старе и нове власти!

Шта се може очекивати од предаје 30.000 потписа петиције „Против бране Ровни“ Скупштини Србије? Да ли се од овог највишег законодавног тела може очекивати да стане на страну народа? Да ли ће, ипак, Међународни суд у Стразбуру бити последња нада да се зауставе радови?
– Уколико им предамо петицију на незапажен начин, неко ће је већ ћушнути под неки масонски тепих. Зато Вас молимо да дођете на Крстовдан на Врачар код Храма Светог Саве у 11.00 часова, и да учествујете у православној литији све до Скупштине, Председништва и Владе РС, где ћемо им свакоме, уз молитвено појање, предати потписе за светињу нашу и изворске воде наше.

Очекује нас врућа јесен у свакој друштвеној области, од најаве одржавања геј параде, до масовних штрајкова радника и социјалних немира, условљања западних моћника према косовском питању… На крају разговора, да ли бисте нешто желели поручити васколиком Српству?
– Кад смо већ ту, да кажем и да ћемо осам дана потом (5. октобра 2012.) имати свештену литију против геј параде, исто од Храма на Врачару, са поласком у 16.00 часова. Колона верног народа ће се кретати до зграде СКЦ (уколико се парада не одложи). На питање оцу Тадеју: „Шта ако ови потпишу независност Косова?“ старац је мирно одговарао: „Ветар дува, папир носи“. Што се тиче штрајкова, мислим да је нама Србима глад лековита, јер смисао овога испитног нам живота на земљи је оправославити, тј. православљем смирити се као грешнији од свих људи, пошто њихове грехе ми до у танчине не знамо, а своје знамо до у дубине. Трпети своја срамоћења од људи, а свога Бога, веру, ближње пожртвовано бранити, то је смирење коме треба да тежимо, а не католичко наметано човекоугађање које нам се на место бисера данас од неких потура. Јер, једно је послушање Цркви Светоотачкој, свима светима њеним и свима онима који их следе у врлинама вере, а друго је човекоугађање онима који би да и кроз саме царске Двери протерају своју грешну вољу и инсистирају да је имамо сматрати за „свету“. Рече владика Николај: „Иди непрестано за свештеником и опомињи га ако саблажњава народ, али не одвајај се олако од њега“. А наш народ је склон несмиреним крајностима: или си му већи од светаца, или не жели више да зна за тебе. Глад и ропство призивамо гресима, и нека нас ти лекови доведу до Јединог Спаса нашега! Амин!

Разговор водио: Милан Старчевић

Јубилеј и наградна игра

Овога месеца обележавамо пет година постојања „Гласа са Цера“. Јубиларни број часописа излази крајем месеца а у њему ћемо се подсетити текстова, интервјуа и анализа који су током претходних пет година излазили у нашем листу. Велику пажњу је изазвала и наградна игра коју смо организовали за наше читаоце. У њој је учествовало преко двеста посетилаца нашег сајта.

УРЕДНИШТВО

Спрема се нови увод у физичку ликвидацију уредника магазина “Геополитика”

Духовно-национални центар „Свети владика Николај“ и редакција часописа „Глас са Цера“ су са великом узнемиреношћу примили вест о праћењу главног уредника магазина „Геополитика“ који могу бити увод у његову физичку ликвидацију. Подсећамо да је пре неколико година господину Слободану Ерићу урађена саботажа на аутомобилу која је могла да резултира његовом смрћу. Овим путем желимо да обавестимо јавност о немилим догађајима, а позивамо надлежне службе да овај случај испитају и да господину Слободану Ерићу омогуће да на неометан начин обавља своју новинарску делатност.

Информативна служба Духовно-националног центра

У наставку доносимо више информација о праћењу главног уредника магазина „Геополитика

Слободан Ерић, главни уредник српског магазина „Геополитика“, у својој изјави за радио емисију „Атлантис Ултра“ постављену на нашем сајту 2. септембра, обавестио је српску и светску јавност да је током неколико последњих месеци подвргнут физичком праћењу од стране криминалних кругова. Ерић је том приликом изјавио да није праћен само у Србији већ и у другим земљама које је током овог периода посетио: Грчкој као и у Русији, где је између осталог био праћен од лица пореклом из кавкаских република.
Ово праћење Ерић доживљава као могући увод у његову физичку ликвидацију будући да искуство и бројни примери показују да физичко праћење од стране криминалних група по правилу резултирају таквим исходом, а да обавештајне службе углавном користе криминалне групе за обављање овакве врсте задатака.
Мотиве за угроженост своје безбедности, Ерић види у уређивачком концепту магазина „Геополитика“, заснованом на критичком односу према глобализму, политици западних земаља као и скривеној агенди која се реализује.
Ерић основано сумња да је налог за његово праћење и могућу ликвидацију потекао од неких западних обавештајних служби.
Подсећамо да је Ерићу 2008. године урађена саботажа на аутомобилу марке Форд Ескорт, када је пуким случајем избегао смрт.
Подсећамо јавност да су за магазин „Геополитика“ говорилли најистакнутији и најслободоумнији светски интелектуалци, између осталих: Едвард Херман, Вебстер Тарпли, Џералд Селенте, Наоми Клајн, Џон Перкинс, Дијана Џонстон, Мајкл Паренти, генерал Пјер-Мари Галоа; Јирген Елзесер, Мануел Оксенрајтер, Наталија Нарочницка, Џон Локланд…

Чланак о Љуби Бабићу у ревији „Историја“

У новом септембарском броју ревије “Историја” објављен је чланак заменика главног уредника листа о генералу Љуби Бабићу на четири стране. Ревију “Историја” можете пронаћи на свим киосцима у Србији.