Песме Новице Тадића
Пуне руке посла
Ту си. Приспела си.
Ту си. Има те
свуда, и пуне су ти
руке посла.
Раздиреш, сечеш,
и крике
заточене ослобађаш.
Ти си господарица
која послује.
Ти црни покров,
нежно,
преко света навлачиш.
После болести
После кратке и тешке
болести,
он записа стих
пламен и бесмислен.
Гледао је и читао.
Читао, гледао, стењао.
Није могао да поверује,
па позва прве суседе.
Суседи ко суседи,
седе и госте се.
Као и обично,
на поезију гледају бело.
Песма је тамни прираст.
НОВИЦА ТАДИЋ
Нема коментара.
Оставите одговор