Песме Новице Тадића

Пуне руке посла

Ту си. Приспела си.
Ту си. Има те
свуда, и пуне су ти
руке посла.

Раздиреш, сечеш,
и крике
заточене ослобађаш.

Ти си господарица
која послује.
Ти црни покров,
нежно,
преко света навлачиш.

После болести

После кратке и тешке
болести,
он записа стих
пламен и бесмислен.

Гледао је и читао.
Читао, гледао, стењао.
Није могао да поверује,
па позва прве суседе.

Суседи ко суседи,
седе и госте се.

Као и обично,
на поезију гледају бело.
Песма је тамни прираст.

НОВИЦА ТАДИЋ