Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Најава новог броја „Гласа са Цера“

Поштовани читаоци,
Са поносом Вам обавештавамо да је из штампе изашао нови 23. број „Гласа са Цера“
У њему можете прочитати следеће текстове:

-Главни уредник листа у уводнику покушава да пронађе одговор на тешка питања из наше блиске прошлости и тешке свакодневнице
-У теми броја доносимо ексклузивни интервју са швајцарским истраживачем Александером Дорином о заблуди о догађајима у Сребреници
-Колумна у овом броју је посвећена ери лажног хуманизма и последицама лицемереног друштва данас
-Прослављени писац Антоније Ђурић у своме чланку анализира догађаје који су довели до садашњег стања на Косову и Метохији
-Др Драган Вуканић хирург на Дечијој клиници и председник градске општине Вождовац за наш лист говори о односу медицине и православља, као и данашњем моралном паду
-Наша сарадница у свом есеју говори о старости, као и о односу старих и младих
-У наставку фељтона о здравом животу доносимо неколико вежби за кичму
-Преносимо беседу оца Марјана Кнежевића о данашњем друштву и обезбожењу српског народа
-Монахиња Стефанида (Бабић) пише о искрености као основу православног живота
-У наставку фељтона о Јасеновцу доносимо намерно прећутана сведочења о овом логору
-Доносимо чланак о руском некропољу у Београду
-Поводом седамдесет година од мученичке смрти јеромонаха Митрофана Матића преносимо његову пророчку анализу о васкрсу православне Русије
-У репортажи из Опленца обрађена је историја и садашњост овог херојског места
-У интервјуу са косовским песником Миланом Михајловић дотачињемо се теме страдања Срба и савремене поетике
-Филмска критика је у овоме броју посвећена руском филму „Господо официри, спасите цара“
-Доносимо песме Милана Михајловића и Миодрага Павловића и причу Јелене Јергић

Поред ових чланака у овом броју су заступљене и следеће рубрике:
-Друштвена критика
-Фотографија месеца
-Мудрости
-Препоручујемо најбоље књиге, филмове, изложбе и часописе
-Преносимо реаговања са нашег интернет сајта и резултате анкете

Све ово Вас очекује у новом броју „Гласа са Цера“. Поводом уласка у четврту годину изласка листа повећавамо број страница за још четири. Уколико желите да наручите часопис погледајте овде. Целокупни садржај листа ће бити доступан на интернету почетком месеца октобра.

УРЕДНИШТВО

17. септембра 2011. Posted by | Актуелности, Наша издања, Обавештења | Поставите коментар

Дан сећања на оца Митрофана Матића

У организацији свете обитељи манастира Чокешине и Духовно-националног центра одржан је сада већ традиционални Дан сећања на оца Митрофана Матића. Парастос на гробу оца Митрофана служили су јереји Радован Михаиловић и Ратибор Петровић. Сенима оца Митрофана поклонило се сестринство манастира на челу са игуманијом мати Аном (Петровић) и бројни поштоваоци свештеномученика Митрофана. По завршеном парастосу у манастрирском конаку приређена је трпеза љубави на којој су се послужили присутни гости.

Фотографије преузете са сајта "Новог видела"

Наш Центар је у склопу своје издавачке делатности издао књигу „Народни монах“ о оцу Митрофану. Опширније о књизи погледајте овде.

15. августа 2011. Posted by | Актуелности, Обавештења | Поставите коментар

Нови број „Гласа са Цера“ на интернету

Поштовани читаоци,
Пред вама се налази 22 броj „Гласа са Цера“. Овај број је тематски посвећен мученичкој жртви Светог цара Николаја. Не заборавите да шаљете коментаре на наше текстове јер нам они помажу у креирању идућих бројева. Уколико Вам се допадне неки од наших текстова и желите да их и Ваши пријатељи прочитају на дну сваког чланка постоји опција препоруке за друштвене мреже „Фејсбук“ и „Твитер“, као и могућност да текст пошаљете мејлом или да га одштампате. Све текстове из овог броја можете пронаћи у категорији број 22 или прегледајући претходне уносе. Часопис можете поручити телефоном на 015/849-268 и мејлом на glassacera@gmail.com, опширније информације о претплати погледајте овде. Уколико желите да са нама поделите своје утиске, похвале или критике погледајте контакт страницу. Следећи број „Глас са Цера“ излази средином месеца септембра.

УРЕДНИШТВО

24. јула 2011. Posted by | Актуелности, Број 22, Обавештења | Поставите коментар

Осуда срамне пресуде Шандору Кепиру

Духовно-национални центар и редакција часописа „Глас са Цера“ најоштрије осуђују срамну ослобађајућу пресуду Шандору Кепиру. Одлука мађарског суда је најбољи показатељ појаве фашизма у свим порама европског друштва. О стравичним злочинима Шандора Кепира и фашистоидних Хортијевих снага у Другом светском рату наш лист је писао у претходна два броја. Овим путем позивамо све наше сараднике, пријатеље, као и читаоце да мирно и достојанствено изразе своје неслагање са овом пресудом на протестним скуповима на Тргу Републике у Београду и Тргу Слободе у Новом Саду 24. јула у 19:00 часова. Више информација о протесту погледајте на: http://www.facebook.com/event.php?eid=139096389505461 . Одупримо се прекрајању историје и не дозволимо да злочинци прођу некажњено.

Информативна служба
Духовно-националног центра

21. јула 2011. Posted by | Актуелности, Обавештења | Поставите коментар

Слава храма Св. цара Николаја – извештај

У Јошеви под Цером 17. (4) јула обележена је крсна слава храма Св. цара Николаја. Званице из различитих делова Србије, као и из иностранства почеле су да пристижу у наш Центар још у раним јутарњим часовима. Служење прве Свете Литургије у нашем храму почело у девет часова. Началствовао је протојереј ставрофор Александар Степановић уз саслужење архијерејског намесника јадарског протојереја ставрофора Драгољуба Ивановића и јереја Ратибора Петровића. На литургији су отпеване стихире Светој царској мученичкој породици. У беседи после Свете литургије протојереј ставрофор Драгољуб Ивановић је рекао: „У овом новоподигнутом храму верни народ ће проналазити утеху, исповедати се и причешћивати. Овај храм је и спомен на Господа Исуса Христа који је својом жртвом донео свим људима спасење и могућност вечнога живота. Желим посебно да се захвалим свим добротворима који су помогли његовуизградњу. Нека им Господ Бог подари дуг живот и пуно здравља, као и да сви радосно дочекамо освећење ове светиње. Овај храм ће бити посвећен великом руском светитељу мученику цару Николају који је страдао за своју веру и отаџбину. Нека и наш живот буде хришћански као и његов и нека се у овом храму прославља велико име Господње.“
После Свете литургије одслужен је парстос вођи Равногорског покрета генералу Драгољубу Михаиловићу и његовим борцима.
По завршеној Светој литургији сви гости су се окрепили на трпези љубави. Присутнима се обратио професор др Душан Тубић који је изнео основне тезе из своје књиге „Српски национални програм“. Он је указао на велике историјске догађаје, нагласивши посебно поједине делове који су фалсификати. Са великом пијететом говорио је о мученичкој жртви цара Николаја нагласивши његову велику љубав према нашем народу.
Главни и одговорни уредник часописа „Геополитика“ Слободан Ерић је у свом обраћању присутним гостима изразио велико задовољство што се баш у крају у којем је он рођен подиже храм великом руском светитељу цару Николају. Посебно су наглашене и чврсте везе српског и руског народа, а указано је и на садашње стање у држави и друштву.
Присутнима се обратио и државни секретар у министарству вера и дијаспоре др Предраг Тојић који је надовезавши се на излагања претходних говорника нагласио да су потребне нове снаге искрених српских патриота које ће нашу земљу извести на прави пут.
Представник Српског четничког покрета у отаџбини мајор Јован је направио паралелу између страдања цара Николаја и генерала Драгољуба Михаиловића.
Овај скуп су својим присуством увеличали и представници Српског четничког покрета у отаџбини који су својим униформама дочарали изглед припадника Равногорског покрета.
Посебну духовну радост свим присутнима гостима је било допремање освећеног крста из Јерусалима са честицама преподобне књегиње Јелисавета и Свете мученице Варваре у наш храм. Часни крст је дар нашег пријатеља хаџи Игора.
Наше госте смо упознали са досадашњим радом листа „Глас са Цера“, притом им поклонивши примерке новог броја. Добили смо много похвала за наш рад, као и искрених жеља да наставимо оваквим темпом.
Прослава је настављена све до касних вечерњих сати у присуству наших верних пријатеља и поштовалаца из свих делова Србије као и дијаспоре. Договорени су нови планови и пројекти, које ћемо остварити у будућем периоду.

Говоре са прославе славе храма ћемо објавити у наредном броју „Гласа са Цера“
Ускоро ће бити постављено неколико видео снимака са наше славе

Информативна служба
Духовно-националног центра

20. јула 2011. Posted by | Актуелности, Обавештења | Поставите коментар

Нови број „Гласа са Цера“ на интернету

Поштовани читаоци,
Пред вама се налази 21 броj „Гласа са Цера“. Овај број је тематски посвећен седамдесетогодишњици устанка на Равној Гори. Не заборавите да шаљете коментаре на наше текстове јер нам они помажу у креирању идућих бројева. Уколико Вам се допадне неки од наших текстова и желите да их и Ваши пријатељи прочитају на дну сваког чланка постоји опција препоруке за друштвене мреже „Фејсбук“ и „Твитер“, као и могућност да текст пошаљете мејлом или да га одштампате. Све текстове из овог броја можете пронаћи у категорији број 21 или прегледајући претходне уносе. Часопис можете поручити телефоном на 015/849-268 и мејлом на glassacera@gmail.com, опширније информације о претплати погледајте овде. Уколико желите да са нама поделите своје утиске, похвале или критике погледајте контакт страницу. Следећи број „Глас са Цера“ излази средином месеца јула.

УРЕДНИШТВО

29. маја 2011. Posted by | Актуелности, Број 21, Наша издања, Обавештења | Поставите коментар

Храм Светог цара Николаја и радови у нашем Центру (видео снимак)

Погледајте како изгледа завршени храм Св. цара Николаја и како теку радови на новом конаку, рибњаку и етно кући у нашем центру:


21. маја 2011. Posted by | Актуелности | Поставите коментар

Српско православно село

Духовно-национални центар од самога оснивања своје основне циљеве изражава у три тачке:
-Да се у српском народу чува, држи и брани Света Христова православна вера како је то протумачио и Србима завештао Свети Сава.
-Да се чува слобода, национални интерес српског народа, духовне и културне тековине (језик, писмо, уметност, обичаји) и негује традиција ослободилачких покрета за слободу Србије од Косовског боја до данас као и пружање помоћи социјално угроженим појединцима и организацијама.
-Повезивање са православни народима, нарочито са Русијом ради очувања хришћанских вредности.
Духовну основу за остварење ових циљева смо добили изградњом храма посвећеног Св. цару Николају и његовој мученички пострадалој породици. Спољашњи физички радови на храму су у потпуности завршени, а преостало је опремање храма за редовна богослужења.
У наредном периоду планирамо да се у делу комплекса недалеко од самога храма формира женски манастир чије би сестринство помогало у раду нашега Центра.
Живот у нашем Центру подразумеваће редовна богослужења и норме понашања које ће бити објављене у посебном правилнику. Такође за велике православне празнике ће бити саборна окупљања, као и током обележавања великих датума из српске историје. Планирамо и честе књижевне вечери, пројекције филмова, позоришне представе, представљање етно група, а организоваћемо и песничке и ликовне колоније.
У свом раду нећемо заборавити оне којима је помоћ најпотребнија. Планира се отварање сиротишта за тридесеторо деце без родитељског старања. Исто тако трудићемо се и да пружимо сваку врсту помоћи угроженим категоријама становништва. Да би наш рад био што бољи успоставићемо сарадњу са цивилним и хуманитарним организацијама.
Да би ови циљеви били остварени до сада су подигнути: мали конак и реконструисана кућа из деветнаестог века са помоћним здрадама (чардак, вајати, воденица).
Планирамо да током ове године изградимо велики конак у којем ће бити смештено сиротиште, као и посетиоци нашега Центра.
Читав комплекс нашега Центра се налази у природном амбијенту, окружен шумама и пашњацима. Планирана је изградња објеката за релаксацију и излете, као и језерце са рибњаком.
На 1 км од Центра налази се лековити извор чија вода помаже при лечењу стомачних болести а блато лечи од болести реуме и ишијаса.
Захваљујући природном богатству нашега краја постоје услови за скупљања и производњу лековитог биља и потпуно органске хране.
Центар се налази на падинама Цер опште познате у Србији по природним и историјским знаменитостима.
Уколико желите да се укључите у рад нашега Центра или да постанете његов становник, придружите нам се. Све информације можете добити телефоном на број: 015/849-268 или електронском поштом на: glassacera@gmail.com.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ

27. марта 2011. Posted by | Актуелности, Број 20 | Поставите коментар

Фотографија месеца

Маестрална Светлана Захарова

27. марта 2011. Posted by | Актуелности, Број 20 | Поставите коментар

Дан сећања на оца Митрофана Матића

mitrofanДана 11. августа у организацији Свете обитељи манастира Чокешине и Духовно-националног центра одржан је сада већ традиционални Дан сећања на оца Митрофана Матића у манастиру Чокешина. Отац Митрофан Матић је био веома плодан мислилац, песник, прозни писац и национални радник. Рођен је 20. августа 1911. године у селу Иванда, близу Чакова у епархији Темишварској. После завршених шест разреда основне школе Милисав Матић, доцније отац Митрофан, уписује монашку школу у манастиру Раковици, коју похађа 1927. и 1928. године. Монашки постриг је примио у манастиру Раковица 1929. године, а рукоположен је у чин јерођакона 1930. године. Млади јеромонах Митрофан је био сабрат више манастира. Тако је био у Раковици, Грнчарици и Рајиновцу. Старешина је био у Благовештењу и Чокешини. Последње дане је провео у манастиру Чокешина, где је и пострадао 11. августа 1941. године од стране комуниста или „небратске руке“, како стоји на споменику овога свештеномученика. Отац Митрофан Матић је прва жртва комунизма из реда свештенства Српске Православне Цркве. Написао је преко осамдесет песама и око педесет прозних радова.

Овај скуп је започет Светом Литургијом којом је началствовао протојереј-ставрофор Срећко Радосављевић који је после Свете Литургије беседио о мученичкој жртви оца Митрофана. Потом је уследио дочек Његовог преосвештенства епископа шабачког Г. Г. Лаврентија и парастос који је служио владика Лаврентије са околним свештенством.

Slika0168

Након парастоса одржана је духовна академија коју су водили гђица Драгана Петровић и г. Владимир Петровић. На духовној академији је прочитана кратка биографија свештеномученика Митрофана Матића, две његове песме, три одломка из његовог прозног опуса, песма о овом свештеномученику и поздравна писма пријатеља и савременика оца Митрофана. На самоме крају духовне академије г. Пантелија Петровић је испред Свете обитељи манастира Чокешине прочитао захтев за уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптих Светих наше СПЦ. Присутнима се обратио и владика Лаврентије који је у својој беседи нагласио да је службујући у емиграцији од познаника јеромонаха Митрофана Матића чуо само најбоље ствари о овоме свештеномученику и да је велика част манастиру Чокешини што је имала оваквог настојатеља. Владика Лаврентије је захвалио и садашњој настојатељици манастира Чокешине на изузетној организацији и обећао да ће Св. Архијерејском сабору СПЦ предложити уношење јеромонаха Митрофана Матића у диптихе Светих СПЦ.

Овде можете преузети аудио снимак академије

После академије уследила је трпеза љубави за све присутне госте и промоција књига генерал-пуковника мр Мирослава Секулића, мр Живка Марковића и часописа „Глас са Цера“.

Књига о јеромонаху Митрофану Матићу

Одломци из прозног опуса оца Митрофана Матића:

Ми заједно са Достојевским верујемо да ће уједињени Словени са „својим Христом“ донети спасење човечанству.
Ту гранитну веру нашу не могу поколебати „ни понор пакла ни ватра грома“, ни сањања демонска и избезумљена дрека савремене обездуховљене технике и машинизације, чиме човек западне цивилизације хоће да испуни празнину своје душе и да заглуши сопствену агонију.
Из хаоса, из крви, из мука и патњи, из великог и крвавог ћутања из своје племените и велике хаотичне душе рађа се Словенско царство да духовно уједини изболовано човечанство.
Нек чују неверници:
Доћи ће доћи словенско царство!
Из тмурне, прљаве и загушљиве данашњице ми му са пуно младалачке вере у сусрет хрлимо.
Васкрснуће Народна Словенска Русија и срушиће се безбожни бољшевизам, који је одавно банкротирао и само се насиљима и злочинима одржава.
Као сунце засветлеће Нова Русија, из које ће се родити Велика Славија…
Не сумњајте у то. Та вера наша није фантастична. Она ће бити жива и видљива стварност. Велики дани Словенства неминовно ће доћи.
И тада…
„забрујаће замукла тешка звона са Кремља, зачуће се још неисказана словенска реч, тако потребна души човековој. Биће то празник Неба и Земље. Празник хиљаду година мира и радости…“

(…)

Заветујемо се:
јеком наших светих звона са свештених богомоља наших,
таласањем зрелога класја на њивама драгим наших уклетих работника сељака који с патњама целога века другују;
сребрним капима са хајдучких врела наших и божанским лепотама свете земље наше, коју су наши преци хранили својим животима и напојили обиљем своје јуначке крви: да ћемо увек гранитну веру имати у истину нашу коју носимо у срцима и душама; у свакој капи крви и свакој вијуги мозга и која нас снажи и крепи да херојски корачамо ка сигурној Победи преко кршева и урвина данашњице.
Заклињемо се…
Кунемо се…
Заветујемо се да ћемо створити и изградити Нову Србију. Или нас неће бити!
Тако нам Бог помогао!

Манастир ЧокешинаЗахтев за уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптихе Светих СПЦ:

Произилазећи из вековног црквеног искуства које су нам Свети апостоли оставили да се у њему усавршавамо сви смо научени да се угледамо на оне који су нас васпитали у вери Христовој и да их се вековима сећамо. Ово је сагласно речима апостола Павла у посланици Јеврејима у којој се каже: „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову“ (Јевр. 13, 7). Тако су вековима хришћани страдали утврђени у вери у Господа Исуса Христа, јер нису хтели да се одрекну вере којој су научени. Очит пример за то нам је првомученик Христов архиђакон Стефан, апостоли и рановековни мученици који су страдали за веру Христову. Свима овима Црква је одала почаст и молитвено их се опомињала не дозвољавајући да их вео заборава одвоји од народа Христовог и након њихове мученичке смрти. Мученичка смрт их није одвајала од народа Божијег него су они остајали живи за верујуће хришћане кроз литургијско сећање на њих који су свој живот дали за Христа. На тај начин се и њихов живот настављао међу нама, а они су вековима били светионици који су крепили хришћане у времену страдања и гоњења за име Христово.

Битно је нагласити да овакве осведочене мученике Црква није давала само у раним вековима хришћанства него и у наше доба сведоци смо да су такви цветови ницали на њиви Божијој. Са поносом можемо да приметимо да је и наша Богом спасавана шабачка епархија у периоду страдања давала осведочене мученике за веру Христову. Један од тих светлих примера био је и старешина манастира Чокешине, јеромонах Митрофан Матић. Ово светило Српске Православне Цркве је кроз свој живот потврдило крсно-васкрсни пут којим сваки православни хришћанин треба да непоколебиво иде. Рођен у данашњој Румунији, из велике љубави према православљу и своме народу одлази у монашку школу да би потом постао и монах и то службовајући у неколико великих српских светиња. Осим што је ове манастире у материјалном смислу обнављао он је и народ из тог краја духовно просвећивао и уводио у заједницу Тела Христовог. Плодови оваквог његовог рада су многи знаменити хришћани, његови парохијани, који су то постали управо његовом заслугом. Отац Митрофан био је и велики песник и прозни писац, а кроз сав његов  рад провејавала је велика вера у Господа Исуса Христа и Његову Цркву.

Гроб Митрофана Матића

Непријатељ Цркве и српскога народа, безбожни комунизам је на самом почетку Другог светског рата схватио да ће рад оца Митрофана бити велика препрека у раду на обезбожењу српског народа. Једино решење за комунисте овога краја била је физичка ликвидација оца Митрофана Матића, која је извршена 11. августа 1941. године. Отац Митрофан остао је у најлепшој успомени овдашњег становништва, његових пријатеља, Српске Цркве и свих искрених родољуба. Његов гроб је постало светилиште на коме Српски народ покушава да окаје део својих грехова из наметнутог нам братоубилачког рата. На тај начин видимо да је народ наше Цркве препознао значај овог мученика Цркве и да већ сада тражи од њега да се моли пред Господом да опрости нашем народу грехове и отпадање од вере Христове током комунистичког периода. У протеклом периоду неколико иконописаца је изобразило лик оца Митрофана Матића као светитеља и мученика за веру Христову, што је он заиста и био. Ово најбоље видимо у чињеници да је отац Митрофан Матић читав свој живот као монах посветио Господу Исусу Христу одрекавши се подвигом монаштва свих добара овога света. Исто тако видимо да је он кроз читав свој живот страдално позивао српски народ да живи хришћанским животом, улазећи при томе у све поре друштвеног живота и свугде сведочећи име Христово. Он је и свој живот дао за Христа, те приликом свога страдања сведочио своју свештеничку припадност олтару Христовом.

Сведоци смо да је у протеклом периоду наша Црква много пострадала од непријатеља вере Христове, те данас када сведочимо о свим онима који су том периоду пострадали сведочећи веру Христову осећамо моралну дужност да укажемо и на мученичко страдање оца Митрофана Матића. Следујући свему наведеноме ми Вас молимо, као нашег надлежног духовног пастира да изволите предложити Светом Архијерејском Сабору уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптихе Светих наше Српске Православне Цркве, што је и овај свештеномученик заслужио својим узорним животом и мученичком смрћу за Христа.

Извештај припремио: Владимир Петровић

19. августа 2009. Posted by | Актуелности, Обавештења | Поставите коментар