Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Опленац – сведок херојске историје

Посета Опленцу и граду Тополи ретко ће кога оставити равнодушним. Векови историје сачувани на овом простору сведоче богато постојање наше земље и величину српске историје.
Топола је географски смештана у централном делу Шумадије. Удаљена је од Београда 80 километара и релативно добрим путем може се брзо стићи до ње. Сам град се налази на неколико брда, а сналажење је по граду је изузетно лако. Становништво се углавном бави воћарством, а виноградарство је једна од најцењенијих грана.
На узвишењу изнад самога града налази се Опленац. Предање говори да је краљ Петар I Карађорђевић као дете волео да се пење на ово узвишење и да посматра околину. Често је приликом боравка у изгнанству помињао ове тренутке као најлепше у животу. По повратку у отаџбину он одлучује да на овом извишењу подигне своју цркву задужбину посвећену Св. великомученику Георгију.
Градња је отпочета 1910. по плану архитекте Косте Јовановића. Годину дана су грађени крипта и темељи а следеће су довршени радови све до кубета. У току саме градње одлучено је да зидови буду од белог мермера који је допремљен са Венчаца. Задужбина је завршена у лето 1912. године, а освећена је у септембру исте године од стране патријарха српског Димитрија. Долазе Балкански и Први светски рат. Радови на цркви се обустављају. По одласку српске војске у избеглиштво црква је опљачкана од стране Аустро-угара.
Краљ Петар I није дочекао да види завршену цркву. Радови на њој се настављају под директном управом краља Александра I. Поново је освештана 1930. године и од тада почињу да се у њој врше богослужења. Доласком комуниста на власт богослужења су забрањена а комплекс је отворен за посетиоце. Данас је храм део музејског комплекса отвореног типа, а богослужења се врши на велике црквене празнике.
Унутрашњост цркве је раскошна. Целокупни храм и крипта су осликани мозаицима који се састоје од 725 композиције. Броназани полијелеј израђен по посебној поруџбини у Паризу доминира храмом.
У храму се налазе два саркофага. У њима су сахрањени вожд Карађорђе и краљ Петар I. У крипти испод храма налази се 39 гробница од којих су попуњене 22 са посмртним остацима династије Карађорђевић. Последњи сахрањени у крипти цркве Св. Георгија су краљ Александар II и краљевић Томислав Карађорђевић.
Одмах поред цркве налази се музеј краља Петра. Ова зграда је наменски грађена за смештај краља Петра који је одавде нагледао напредовање радова. Данас се у кући краља Петра налази богата поставка о његовом животу. Најупечатљивији експонат је икона Тајне вечере израђена од слонове кости, која је била дар руског цара Николаја II Романова краљу Петру. Овде можете видети како је изгледа свечана униформа краља Петра I, његова круна, као и краљеве личне ствари.
На улазу у сами комплекс налази се Виноградарева кућа. Саграђена је да буде дом управника краљевског винограда. Данас се у њој налази богати легат једног од најпознатијих српских сликара Николе Граовца. Неколико стотина метара испод Опленца налази се комплекс Карађорђев град. Састоји се из очуваног конака вожда Карађорђа који је данас музеј и Карађорђеве цркве.
Комплекс је изграђен у периоду од 1811. до 1913. године. У том периоду Топола доживљава свој друштевени и економски процват.
Карађорђева црква доминира комплексом. Грађена је од ломљеног камена а покривена је ћерамидом. Све до преноса тела у цркву на Опленцу овде су почивали Карађорђеви посмртни остаци. У цркви се данас свакодневно одржавају богослужења а становници Тополе је сматрају за своју градску цркву.
У аутентичном Карађорђевом конаку чувају се лични вождови предмети и оружје. Са мноштвом експоната ова поставка нам сликовито приказује историју Србије током Првог српског устанка. У централном делу Карађорђевог града налази се и вождов споменик који је недавно постављен.
Невероватан број експоната и грађевина које се налазе у Опленцу подсећају нас на храбру историју овога краја и уопште српског народа. Нама преостаје једино да се са њом у потпуности упознамо и да је сачувамо за будуће генерације.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

1. октобра 2011. Posted by | Број 23, Култура, Репортажа | 1 коментар

Краљевски комплекс – српски Версај

Дворски комплекс на Дедињу, или како га многи зову српски Версај сведочанство је прошле епохе, њених падова и успона. Иако га је подигао краљ Александар Карађорђевић у народном сећању остао је више упамћен по другим „монарсима“ Јосипу Брозу и Слободану Милошевићу. До скора дворски комплекс је био затворен за јавност, али вољом садашњих станара могуће га је обићи у организованим турама.
На улазу у дворски комплекс пред огромном капијом дочекује нас жандармерија која проверава све документе и упућује нас на пут ка Белом двору. На улазу у двор налази се зграда дворске страже која се и данас делимично користи за потребе жандармерије.
У близини дрвореда црвеног кестена који води до Белог двора налази се гроб Даворјанке Пауновић Зденке. За њу се веже доста прича од којих је најзанимљивија она да је била једина права Титова љубав. Умрла је под мистериозним околностима 1946. године. Занимљив податак је да је Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића, Даворјанкина сестричина. Парк у дворском комплексу је предивно уређен, а приликом његовог пошумљавања коришћене су различите технике тако да су неки делови слични правим шумским пространствима, док су неки у савршеном реду.
Налазим се испред Белог двора, импресивне грађевине која плени својом лепотом. Краљ Александар Карађорђевић је непосредно пред Марсејски атентат наложио његову изградњу желећи да он постане резиденција његових синова. Нажалост није дочекао његов завршетак. Двор је довршио и опремио уметничким делима принц Павле Карађарђевић који се и уселио у њега са својом породицом.
У приземљу двора налази се централни хол оплемењен уметничким делима великих европских сликара као што су Симон Вије и Никола Пусен. У средишту је портрет краља Александра дело великог српског сликара Паје Јовановића. У просторији се налази и концертни клавир, као и кинески параван са мотивима живота кинеске породице, изузетне уметничке вредности. Велики салон је засигурно најпознатији део краљевског компекса. У њему се налази чувена гарнитура Луј XV у чијем је саставу чувено „Слобино канабе“ на којем је примао стране делегације. Поред њега је и камин испред кога је обнародовао да је НАТО пакт „побеђен“ 1999. године. Нисам пропустио прилику да испробам удобност „Слобиног канабета“.
У малом салону се редовно одржавају и изложбе, тако да смо овога пута могли уживати у изложби о краљици Марији.
Једна од четири краљевске библиотеке се налази у Белом Двору. Поседује око 2000 књига.
Импресивна трпезарија са 42 места показује сву раскош краљевског двора. На зиду се налази колекција порцеланског посуђа краљице Марије, а трпезарију красе и слике Ђуре Јакшића и Стевана Тодоровића.
Први спрат двора није отворен за јавност.
Крећемо ка Краљевском двору и успут наилазимо на споменик совјетском војнику. У близини се налази и Сламната кућа најстарија зграда у комплексу подигнута за време радова на двору. Једина грађевина која се не уклапа у амбијент је стаклени спа-центар који је био намењен за релаксацију Јосипса Броза, али никада није пуштен у функцију. Краљевска кухиња се налази одвојено од двора пошто краљ Александар није желео да се у двору осећа мирис приликом спремања хране. Занимљиво је то да се храна из кухиње до двора допрема тунелом дугачким 90 метара.
Краљевски двор је велика и репрезентативна вила грађена у српско-византијском стилу. Архитекте су биле Живојин Николић и Николај Краснов. Двор је изграђен у периоду од 1924. до 1929. године личним средствима краља Александра. У двору су живели краљ Александар са породицом, доцније краљ Петар II, а данас у њему живи престолонаследник Александар II Карађорђевић са супругом Катарином.
Преко пута двора налази се огроман базен, који тренутно није у функцији. Поред базена налази се чувена скулптура Историја Хрвата, Ивана Мештровића, коју је краљ Александар наручио да би ојачао међунационалне односе у тадашњој Краљевини Југославији. Колико је успео у томе видимо данас. У склопу двора налази се и капела Св. Андреји Првозваном која и дан-данас не поседује електрично осветљење већ искључиво свеће. Доласком комуниста на власт претворена је у магацин, све до доласка цара Етиопије Хајла Селасија који је инсистирао да се помоли у њој. Тада јој је враћена права функција, али одмах после одласка Селасија опет је претворена у магацин. Доласком престолонаследника Александра црква је рестаурирана и поново је у фунција. Упечатљива је фреска Господа Исуса Христа у куполи са рупом од метка на челу. Тај пуцањ је изведен одмах по ослобођењу од Немаца, када је и један део икона из капеле покраден.
Унутрашњост Краљевског двора је раскошна и импонзанта. Салони се ређају једни за другим. Најпознатији је плави који је добио име по боји тепиха. Својом лепотом привлачи и златни салон са златном таваницом. У салонима се чува неколико вредних уметничких дела, а једно од највредних је скуптура Ивана Мешторића. Мала и велика библиотека пренуне су старих издања књига у прелепом повезу. Библиотеку краси и прелепи глобус.
Спрат и поткровље су приватне просторије и апартмани краљевске породице и њихов обилазак није дозвољен.
Најупечатљивији део Краљевског двора је подрум. Направљен је за приватна дружења краљевске породице. Најлепши део подрума је салон који је назван чаробни. Осликан је елементима руске митологије. Поред њега се пре Другог светског рата налазила винотека коју је Јосип Броз претворио у собу за играње билијара. Поред ове просторије налази се соба за пушење са столом за картање. Посебно занимљива је соба шапата у којој су причане највеће тајне. На зиду ове собе налази се фонтана која на окрет кључа пушта млаз воде, тако да људи у осталим просторијама не чују од млаза, шта се прича.
Део чаробног салона је први приватни биоскоп у овом делу Европе. Користили су га и краљ Александар, као и Јосип Броз.
Напуштајући дворски комплекс не може се отетети утиску лепоте, раскоши као и духу историје који се овде налази. Ко зна колико се још тајни крије у историји овог здања. Исто тако краљевски комплекс показује и честе обрте у нашој историји. Направљен да буде дом краљева, постао је резиденција оних који су се борили против њих. На нама остаје само да ово здање чувамо и поносимо се нашим Версајем.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

24. јула 2011. Posted by | Број 22, Култура, Репортажа | Поставите коментар

Солун

Солун је најзначајнија лука Балкана и други по величини град у Грчкој, после Атине. У њему је проповедао св. Апостол Павле, ту су се родили Св. Ћирило и Методије. Постоје многа знаменита места и велике Светиње које треба посетити.

 

Српско војничко гробље на Зејтинлику

 

На том месту се у првом светском рату налазила Главна војна пољска болница српске војске, које је постало гробље за преминуле ратнике и временом је прерасла у данашњи комплекс. Грчка је бесплатно уступила земљиште од 7000 m², за изградњу гробља. Сав материјал чак и земља су донешени из Србије.
Улазимо у то Свето место, имам осећај да нас поздрављају сви наши славни ЈУНАЦИ И ВИТЕЗОВИ. Гутам сузе да не заплачем. Мој прадеда Владимир са два сина Јованом (који је сахрањен на острву Видо) и Крсманом (мој деда, носилац Албанске споменице) су се овде борили. Ујак ми је причао како су звона звонила на цркви за почетак рата, деда је трчао да откопа пушку и да се јави на зборно место. Док су се моје колеге и другови крили за време последњег рата по Београду, стидим се времена у којем живимо. Увек сам се сећала како су били слабо обучени гладни (деда је понео један хлеб и 1, 5 kg брашна и дошао кући после пет година) али ниje се одрекао БОГА и СРБИЈЕ.
Дочекује нас легендарни чика Ђорђе Михаиловић. Његов деда Саво био је главни за прикупљање посмртних остатака изгинулих ратника. Живахан јунак од 83 године. Историју као сваки прави Србин има у малом прсту. Овде је сахрањено око 8000 Срба, 6000 из Првог светског рата, и 2000 из Другог светског рата. За већину се зна идентитет. Поред Срба ту су сахрањени 8000 Француза, од тога 4000 из Француске, а 4000 из колонија. Пред Први светски рат Француска је имала 42 000 000 становника, а Србија 4 500 000. Ту је сахрањено и још 11000 Италијана из оба рата, око 2000 Енглеза и око 400 Руса. Сад је јасно зашто се зове Српско војничко гробље.
Капела на гробљу је посвећена Св. Архангелу Михајлу. Сама капела више личи на музеј, на зиду се налазе плочице са именима погинулих војника, разне униформе, вероватно из свих ратова. Незаобилазна СРПСКА ШАЈКАЧА, мајице разних клубова из земље и иностранства. Чика Ђорђе пушта музику са националним песмама са прастарог касетофона. Постоји књига свих сахрањених, тако да можете врло брзо пронаћи своје претке и отићи на гроб. Посебно ме је обрадовало да сваког дана долазе Срби да одају помен и част славној војсци. Долазе и други народи, али Срби највише.
Када овде дођете сигурно ћете плакати и ми смо плакали. Велика светиња, једноставно сузе саме лете. Плакала сам од туге за толиком младошћу Србије, од среће због храбрих потомака, и стида због кукавичлука данашњих Срба. У једној беседи после свете литургије је речено: „Ми треба тако да живимо тако да нас се потомци не стиде, а да нас преци препознају када одемо горе код њих.“
У центру града се налази црква св. Григорија Паламе. То је митрополија Солунска. Фрескописана црква где се чувају мошти Св. Григорија Паламе, митрополита Солунског из ХIV века. Фреске су прелепа али су поприлично оштећене.
Црква Св. Софије је прелепа, раскошна грађевина, како само Грци праве. Огроман храм у обнављању, мермерни под. Кружни свод са балконом. Олтар у комбинацији дрво злато, моћно и у духу старих времена. Огромни кристални лустери од чега вам застаје дах. Ту се налазе мошти Св. Василија Солунског. Налазе се и две чудотворне иконе: Св. Дионисија Закинтоса и Св. Герасима Кефалонијског, коме се треба молити за бесомучне.
Најлепши бисер Солуна који сам оставила за крај је црква Св. Димитрија, свеца који је заштитник града. Код Грка се седи на богослужењима. Углавно су ту масивне дрвене клупе са наслоном, ређе столице. Њихова мала црква за нас је велика, а њихова већи храм представља већи храм од наших саборних храмова. Тако када уђете у хран Св. Димитрија ви се ипак мало изгубите у огромном простору. Црква се састоји из три дела, то је често за грчке храмове. С леве стране се налазе мошти Св. Димитрија у пеосторији од стакла осветљено прелепо, где би сте најрадије остали. У храму се налазе још и мошти Св. Онисије и Св. Григорија Солунског. Лепота храма и благодат ће вас одвести у време Св. Димитрија, сетиће те се храбрости и одважности као и мука које је претрпео овај светитељ. Руси га сматрају покровитељем Сибира. Светитељ који се воли и слави у нашем народу.

 

МИЛКА ПАВЛОВИЋ

28. марта 2011. Posted by | Број 20, Репортажа | Поставите коментар